Битка за Борач (1942)

Битка за Борач (1942) била је победа херцеговачких партизана над снагама НДХ.[1]

Битка за Борач (1942)
Део Другог светског рата у Југославији
Bataljon 2. proleterske brigade, Sandžak 1943.jpg
Борци Друге пролетерске бригаде, која је учествовала у боју.
Време:17. април 1942.
Место:источна Херцеговина
Исход: партизанска победа
Сукобљене стране
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg НОВЈ Хрватска Трупе НДХ
Команданти и вође
Ратко Софијанић
Укључене јединице
Друга пролетерска бригада
Херцеговачки партизански одред
Калиновички партизански одред
локалне усташке посаде
Јачина
2.000 бораца
2 топа[1]
1.200 усташа[1]
Жртве и губици
45 погинулих
89 рањених[1]
180 погинулих[1]

ПозадинаУреди

Битка на мапи БиХ. Усташка упоришта обележена су црно, а партизанска црвено. Укрштени мачеви показују место највеће борбе, село Мједеник.

Борач је предео са више насеља у пределу извора реке Неретве. У првој половини 1942. био је једно од најјачих усташких упоришта у источној Херцеговини, одакле су усташе вршиле испаде у околне крајеве, терорисале српски живаљ и угрожавале везу између ослобођених крајева Херцеговине, Босне и Црне Горе. Стога је Врховни штаб НОВЈ половином фебруара 1942. наредио Оперативном штабу за Херцеговину и Оперативном штабу за Калиновик да се усташке снаге у Борачу ликвидирају. Спољну одбрану Борача усташе су организовале групним поседањем више утврђених насеља и доминирајућих висова, са којих су бранили прилазе ка унутрашњости, где су за одбрану нарочито утврдили села Мједеник и Шиповицу.[1]

Супротстављене снагеУреди

Борач је бранило око 1.200 усташа. У нападу су учествовали партизански одреди под командом Оперативних штабова за Херцеговину и Калиновик и један батаљон Друге пролетерске бригаде: око 2.000 борца, 1.400 пушака, 37 пушкомитраљеза, 7 митраљеза, неколико минобацача и два брдска топа.[1]

БиткаУреди

По плану врховног штаба, партизанске јединице напале су у зору 17. априла и до подне заузеле села: Јабуку, Горњу и Доњу Луку, Журовиће, Шумиће, Бундиће, Содере, Шиповицу (осим жандармеријске станице), Меличиће и Стамбелиће, а Мједеник опколиле. Усташе су пружале огорчен отпор, али у наставку борби до 17 часова заузете су све брањене тачке, осим Мједеника и Почеља. Најжешће борбе вођене су на Бабиној Глави, у селима Шиповици, Лончарима и на Почељу, који је заузет тек 18. априла у 2 часа. Тог јутра, после трећег јуриша, сломљен је и последњи отпор усташа у Мједенику.[1]

ПоследицеУреди

Главнина усташких снага извукла се ка Коњицу, али их је погинуло 180. Разбијене усташе нису гоњене преко Улога ка Бјелимићима, како је планом Врховног штаба било предвиђено, те им је то помогло да избегну већи пораз. У борбама су насеља у Борачу потпуно уништена. Партизанске јединице имале су 45 погинулих и 89 рањених. Ликвидација усташа у Борачу помогла је развој устанка у Херцеговини, што се нарочито одразило касније, у трећој, четвртој и петој непријатељској офанзиви.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 716.