Битка на Бајкалском језеру
Битка на Бајкалском језеру била је вероватно једина битка коју су водили ратни бродови чехословачке флоте у Првом светском рату.[2]
| Битка на Бајкалском језеру | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Октобарске револуције | |||||||||||
 Ледоломац Бајкал, који је потпољен у току битке | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Чехословачке легије |
.svg){kind=small} Црвена армија | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
| Радола Гајда | |||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 2 пароброда наоружана са четири хаубице | Бродови Ангара и Бајкал; Одбрана рта и оклопни воз | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
| 19 легионара.[1] | Ледоломац Бајкал потопљен, Лука и железничка станица запаљени | ||||||||||
Позадина догађаја уреди
У августу 1918. године, чехословачки легионари под командом пуковника Радола Гајде борили су се против Црвене армије за планинске клисуре око Бајкалског језера, у којима су били врло добро заштићени. Гајда је био забринут што је Бајкалско језеро у потпуности било под контролом бродова Црвене армије, који су угрожавали позадину чехословачких легионарских трупа у Русији.[3]
Чехословачки легионари су током окупације бајкалских лука успели да заплене пароброде Сибирјак, Бурјат и Федосиа. Након што су наоружали бродове са четири хаубице они су их искористили за упаде у позадину непријатеља.
Ток битке уреди
Дана 15. августа 1918. године чехословачка легионарска флота је испловила из Листвјанке. У подне 16. августа 1945. године флота је праћена маглом стигла на око 8 км испред луке Мисова. Магла се у том тренутку повлачила и легионари су могли да виде луку. Црвеноарнејци су мислили да су то њихови бродови који превозе намирнице, што је Чехословацима омогућило да се приближе луци на 4 км Тек тада су Црвеноармејци схватили своју грешку.[4]
Ледоломац Бајкал стациониран у луци одмах је започео припрему да отвори ватру, али Чехословаци су били бржи. Отворили су ватру из хаубица на ледоломац Бајкал и на саму луку и железничку станицу. Ледоломац Бајкал је потонуо након прецизног погодка са пароброда Сибирјак (са кога је пуцао легионар Колин) а избила је и паника на запањеној железничкој станици у Мисову.[5]
Док су станица и лука били су у пламену, након око пола сата гранатирања са легионарских бродова, стигао је оклопни воз из кога су топови отворили ватру на чехословачке бродове. Међутим након обављеног задатка легионари су се брзо повукли и мирно и безбедно се вратили у Лиственичин.
У повратку чешки бродови су наишли на још један непријатељски брод, ледоломац Ангара, али су са њим избегли борбу, да би неколико дана касније легионари заузели овај ледоломац.[6]
Епилог уреди
Вест о кампањи Чехословачке легије у Сибиру током лета 1918. године поздравили су савезнички државници у Великој Британији и Француској, видећи операције легионара као средство за реорганизацију источног фронта против Немачке.
Амерички председник Вудро Вилсон, који се одупирао ранијим савезничким предлозима за интервенцију у Русији, попустио је пред домаћим и страним притиском, и одлучио да подржи евакуацију легионара из Сибира. У том смислу почетком јула 1918. објавио је меморандум за помоћ у коме је позвао САД и Јапан на ограничену интервенцију у Сибиру ради спасавања чехословачких трупа које су бољшевичке снаге блокирале у Забајкалу.
Међутим, Чехословаци су се већ пре тога успели да се изборили за своја права. У време када се већина америчких и јапанских јединица искрцала у Владивостоку, Чехословаци су већ били тамо да их дочекају.
Интервенција савезника у Сибиру наставила се тако да је до јесени 1918. у региону било 70.000 јапанских, 829 британских, 1.400 италијанских, 5.002 америчких и 107 француских колонијалних (вијетнамских) трупа. Многи од ових контингената подржавали су анти-бољшевичке Русе и козачке заповеднике који су успоставили регионалну владу након чехословачког заузимања Трансибирске железнице.[7]
Кампања Чехословачке легије у Сибиру импресионирала је савезничке државнике и приближила их идеји о независној чехословачкој држави. Како су легионари тог лета кретали од једне до друге победе, Чехословачки национални савет почео је да добија све више званичних изјава, о неопходности признања државе Чехословачког народа, од различитих савезничких влада.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Roupec., Jiří. „Pět bajkalských zastavení”. jiri.cmunda.roupec.sweb.cz. Архивирано из оригинала 27. 09. 2021. г. Приступљено 2021-04-18.
- ^ The Battle of Lake Baikal explained in 60 SECONDS. (The only Czechoslovakian naval battle ever) (на језику: српски), Приступљено 2021-04-18
- ^ ARMYWEB.cz. „Bitva na Bajkalském jezeře byla pravděpodobně jediná bitva svedená válečnými loděmi československé flotily”. www.armyweb.cz (на језику: чешки). Приступљено 2022-10-17.
- ^ McNamara, Kevin J. (22 August 2017). "The Battle for Baikal". The Quarterly Journal of Military History. HistoryNet.com. 29 (4)
- ^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie, váz. kniha, 219 str., vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím. 2019. ISBN 978-80-87173-47-3.
- ^ Preclík Vratislav: T. G. M. a jeho legionáři právě před sto lety, in ČAS., časopis Masarykova demokratického hnutí, číslo 116, str. 8-16, ročník XXIV., říjen-prosinec 2016, registrace Ministerstva kultury ČR,č.7435, Registrace ISSN 1210-1648
- ^ „Bitva na Bajkalském jezeře | World of Warships – bezplatná online hra | World of Warships”. worldofwarships.eu (на језику: чешки). Приступљено 2022-10-17.
Литература уреди
- Bisher, Jamie (2005), White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. London and New York: Routledge. ISBN 0-714-65690-9
- GAJDA, Radola. Moje paměti. Praha: Vesmír, 1920. 178 s
