Биљана Кескеновић
Биљана Кескеновић (Нови Сад, 1966) југословенско-српска је позоришна и филмска глумица.
| Биљана Кескеновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Биљана Кескеновић |
| Друга имена | Биљана Милкић |
| Датум рођења | 1966. |
| Место рођења | Нови Сад,  СФР Југославија |
| Образовање | Академија уметности |
| Универзитет | Универзитет у Новом Саду |
| Занимање | глумица |
| Рад | |
| Активни период | 1986—данас |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Биљана Кескеновић је рођена 1966. године у Новом Саду. Глуму је дипломирала на Академији уметности Универзитета у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића.[1] Од 1988. године је стални члан глумачког ансамбла Народног позоришта у Сомбору, у ком има титулу првакиње драме, а од 2008. до 2014.[1] године је била и управница позоришта.[1] Прве улоге на телевизији оставрила је у југословенским ТВ филмовима Херој улице (1986) и Дечји бич (1988), а ксаније се појавила и у српским дугометражним филмовима Непослушни (2014) и Влажност (2016).
Освојила је три награде за глумачко остварење на Фестивалу професионалних позоришта Војводине — за улоге Герде у представи Афера недужне Анабеле (1997),[2] Живке Поповић у представи Госпођа министарка (2004) и Кате у представи Парадокс (2005). Добила је две награде „Статуета ћуран” на фестивалу Дани комедије у Јагодини за улоге Кате у представи Парадокс (2005) Маре у представи Доктор Нушић (2014).[3][1]
За улогу грофице у представи Фигарова женидба (1994) добила је глумачку награду за најбољу партнерску игру на фестивалу „Вршачка позоришна јесен”. На фестивалу „Љубиша Јовановић” у Шапцу освојила је глумачку награду за улогу Маре у представи Кате Капуралица (2010), док је на фестивалу у Јагодини добила награду „Никола Милић” за улогу госпођице Фернивал у представи Мрачна комедија (2005). Такође је добила и награду „Глумица вечери” по одлуци стручног жирија, на фестивалу „20. Глумачке свечаности Миливоје Живановић” за улогу Маре у представи Доктор Нушић (2014).[1]
Филмографија уреди
| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1986. | Херој улице | |
| 1988. | Дечји бич | Секретарица |
| 2014. | Непослушни | Жена са салаша |
| 2016. | Влажност | Марија |
Позоришне представе уреди
| Година | Представа | Улога | Режија | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1988. | Ујка Вања | Јелена Андрејевна | Петар Вечек | |||
| 1988. | Седморица како бисмо их данас читали | Антигона | Љубослав Мајера | |||
| 1988. | Па то је да пошизиш | Радослав Златан Дорић | ||||
| 1989. | Мистер долар | Ела | Александар Дунђеровић | |||
| 1989. | Дивља патка | Гина | Петар Вечек | |||
| 1989. | Код вечите славине | Ненад Бојић | ||||
| 1990. | Мала | Славица | Владимир Лазић | |||
| 1990. | Флорентински шешир | Клара | Љубомир Драшкић | |||
| 1990. | Лепеза Леди Виндермир | Леди Виндермир | Гордана Лебовић | |||
| 1990. | Пепељуга | Жужа | Јакша Злодре | |||
| 1991. | Странкаџије | Глумица | Радослав Златан Дорић | |||
| 1991. | Камо ноћи камо дани | Ленка Ђунђерски | Радослав Златан Дорић | |||
| 1991. | Две сиротице | Дијана | Славенко Салетовић | |||
| 1991. | Мала школа рокенрола | Јагош Марковић | ||||
| 1991. | Радо иде Србин у војнике | Жена војника | Зоран Ратковић | |||
| 1992. | Укроћена горопад | Бјанка | Зоран Ратковић | |||
| 1992. | Таленти и обожаваоци | Славољуб Стефановић Раваси | ||||
| 1993. | Ко се шуња иза жбуња | 1. мапет стражарка | Зоран Ратковић | |||
| 1993. | Хотел промаја | Госпођа Пингле | Љубомир Драшкић | |||
| 1993. | Дон Жуан | Елвира | Зоран Ратковић | |||
| 1994. | Фигарова женидба | Грофица Розина | Кокан Младеновић | |||
| 1994. | Фишка галантом | Јуца | Душан Петровић | |||
| 1994. | Кате капуралица | Маре | Јагош Марковић | |||
| 1994. | Гордана | Гордана — жена | Зоран Ратковић | |||
| 1995. | Лунаса | Роуз | Душан Петровић | |||
| 1996. | Декамерон — дан раније | Лаурета | Јагош Марковић | |||
| 1997. | Афера недужне Анабеле | Кокан Младеновић | ||||
| 1998. | Сумњиво лице | Анђа | Јагош Марковић | |||
| 1998. | Зла жена | Султана | Љубослав Мајера | |||
| 2001. | Копенхаген | Маргрете | Ања Шуша | |||
| 2001. | Буђење пролећа | Госпођа Бергман | Горчин Стојановић | |||
| 2002. | Опсада Цркве Светог Спаса | Ана Дандоло | Кокан Младеновић | |||
| 2002. | Радост убијања | Норма | Душан Петровић | |||
| 2003. | Мајстори и Маргарита | разни ликови | Кокан Младеновић | |||
| 2003. | Мртве уше | Ера Николајевна | Татјана Мандић Ригонат | |||
| 2004. | Госпођа министарка | Живка Поповић | Горчин Стојановић | |||
| 2005. | Балкански шпијун | Даница Чворовић | Кокан Младеновић | |||
| 2005. | Мрачна комедија | Госпођица Фернивал | Оливера Ђорђевић | |||
| 2005. | Парадокс | Ката | Егон Савин | |||
| 2006. | Лажа и паралажа | Јелица | Горчин Стојановић | |||
| 2007. | Виа Балкан | Горчин Стојановић Лари Запија Кокан Младеновић | ||||
| 2009. | Лепет мојих плућних крила | Даница | Марко Манојловић | |||
| 2009. | Пројекција | Луда Вера | Борис Лијешевић | |||
| 2010. | Кате Капуларица | Маре | Јагош Марковић | |||
| 2010. | Окупација | Сара | ||||
| 2011. | Сестре Карамазове | Лили Карамазова | Радослав Миленковић | |||
| 2012. | Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња | Марушка | Кокан Младеновић | |||
| 2014. | Доктор Нушић | Мара | Кокан Младеновић | |||
| 2016. | Гоголанд | Андраш Урбан | ||||
| 2017. | Маестро | Ема | Милан Нешковић | |||
| 2018. | Тенор на зајам | Џулија | Оља Ђорђевић | |||
| 2019. | Тартиф | Госпођа Пернел | Игор Вук Торбица | 2019. | ‘’ Семпер идем ‘’ | Госпођа Паулина |
Референце уреди
- ^ а б в г д „Biljana Keskenović”. www.npozoristeso.co.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019.
- ^ „Narodno pozorište – Sombor”. Vojvodina Portal (на језику: српски). 1. 12. 2018. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2019.
- ^ „SOinfo.org - Šest nagrada za „Doktora Nušića””. www.soinfo.org (на језику: српски). Приступљено 30. 11. 2019.
Спољашње везе уреди
- Биљана Кескеновић на сајту IMDb (језик: енглески)
