Благоевградска област

Благоевградска област (позната и као Пиринска Македонија и Источна Македонија[1]) се налази у југозападном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 6449,5 km² и има 323 552 становника. Административни центар Благоевградске области је град Благоевград.

Благоевградска
буг. Област Благоевград
Положај
Bulgaria Blagoevgrad Province topographic map.svg
Држава Бугарска
Регион планирањаЈугозападни
Админ. центарБлагоевград
Површина6.450 km2
 — број ст.323.552
 — густина ст.50,16 ст./km2
Регистарске таблицеE
Број општина14
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Област има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских венаца (углавном Пирин, обухвата и делове Западних Родопа, Влахине, Малешевске и Огражденске планине, Беласице, Риле и Славјанке) и долинама реке Струме и Месте.

ИсторијаУреди

У старом веку, област је била насељена трачким племенима Меди, Синти[2] и Беси. Године 346. п. н. е. Филип II Македонски освојио је територије Одриске трачке државе, које се налазе између Струме и Месте.[3] Касније ова област долази под римску власт, о чему сведоче остаци римског града Никопоља ад Нестум (у близини Гоце Делчева) и други археолошки налази. У другом и првом веку п. н. е Меди су се у више наврата борили против Рима.

Након распада Римског царства ово подручје је било део Византије. Словени су се населили на територију Пиринског краја током 6. и 7. века. Ова област је била насељена од стране словенских племена Струмљана (Стримона) и Смољана. У раном 9. века бугарски кан Крум продире у овај регион. За време владавине бугарског кана Пресијана I, област коначно је постала део Првог бугарског царства.

Сматра се да је први бугарски препородитељ Пајсије Хиландарац рођен у Банском, данас у Благоевградској области. У XIX веку област је ушла у саставу Бугарске егзархије. У овој области су избили устанци бугарског народа против турске власти - Разловечки (1876) и Кресненски (1878) устанак. У другој половини 19. века, ово подручје је било укључено у састав Серског санџака Солунског вилајета Османског царства.

Област је ушла у састав Бугарске након Балканских ратова 1912. године. По пређашњим пописима (1946, 1956), у условима комунистичког режима, око 70% становништва се изјаснило македонско по националности. Према попису из 2011. године 251 097 људи су се изјаснили као Бугари, 17 027 као Турци и 9 379 као Роми.[4]

Списак насељених места у Благоевградској областиУреди

Градови су подебљани

 
Административна подела Благоевградске области

Општина БанскоУреди

Банско, Гост, Добриниште, Кремен, Места, Обидим, Осеново, Филипово

Општина БелицаУреди

Бабјак, Белица, Златарица, Галабово, Дагоново, Краиште, Кузово, Вархари, Љотово, Орцево, Палатик, Горно Краиште, Черешово

Општина БлагоевградУреди

Изгрев, Бело Поље, Бистрица, Благоевград, Бучино, Балгарчево, Габрово, Горњо Хрсово, Дебочица, Делвино, Дренково, Дабрава, Еленово, Зелендол, Клисура, Лешко, Лисија, Марулево, Моштанец, Обељ, Падеш, Покровник, Рилци, Селиште, Логодаж, Церово

Општина Гоце ДелчевУреди

Баничан, Борово, Брезница, Буково, Господинци, Гоце Делчев, Делчево, Добротино, Драгостин, Корница, Лажница, Мусомишта, Средна

Општина ГрменУреди

Балдево, Горно Дрјаново, Грмен, Дебрен, Долно Дрјаново, Дабница, Ковачевица, Крушево, Лештен, Марчево, Огњаново, Ореше, Осиково, Рибново, Скребатно, Хвостјане

Општина ЈакорудаУреди

Аврамово, Бел Камен, Бунцево, Смолево, Конарско, Черна Места, Јоруково, Јакоруда

Општина КреснаУреди

Влахи, Кресна, Горња Брезница, Доња Градешница, Стара Кресна, Оштава, Сливница

Општина ПетричУреди

Баскалци, Беласица, Боровичене, Вишлене, Волно, Габрене, Гега, Горчево, Долене, Доња Крушица, Доња Рибница, Доњо Спанчево, Драгуш, Дрангово, Дреновица, Дреново, Зојчене, )Иваново, Кавракирово, Камена, Капатово, Кладенци, Кључ, Коларово, Кромидово, Кранџилица, Кукурахцево, Кулата, Карналово, Марикостиново, Марино Поље, Мендово, Митино, Михнево, Рупите, Ново Кономлади, Петрич, Право Брдо, Генерал Тодоров, Првомај, Рибник, Раждак, Самуилова крепост, Самуилово, Богородица, Скрт, Старчево, Струмешница, Тонско Дабе, Тополница, Чурилово, Чуричени, Чучулигово, Јаворница, Јаково

Општина РазлогУреди

Бања, Бачево, Годлево, Горњо Драглиште, Добарско, Долно Драглиште, Елешница, Разлог

Општина СанданскиУреди

Белевехчево, Белово, Бождово, Виногради, Вихрен, Врања, Валково, Голем Цалим, Голешово, Горња Сушица, Горњо Спанчево, Дамјаница, Дебрене, Зорница, Долени, Златолист, Калиманци, Катунци, Кашина, Ковачево, Крстилци, Карланово, Ладарево, Ласкарево, Лебница, Левуново, Лехово, Лешница, Лиљаново, Лозеница, Љобовиште, Љобовка, Малки Цалим, Мелник, Ново Делчево, Ново Хоџово, Петрово, Пиперица, Пирин, Плоски, Поленица, Рожен, Сандански, Склаве, Спатово, Стожа, Струма, Сугарево, Хотово, Храсна, Хрсово, Черешница, Јаново, Џигурово

Општина СатовчаУреди

Боголин, Ваклиново, Валкосел, Годешево, Долен, Жижево, Кочан, Крибул, Осина, Плетена, Сатовча, Слаштен, Туховишта, Фргово

Општина СимитлиУреди

Брежани, Брестово, Горњо Осеново, Градево, Докатичево, Доњо Осеново, Железница, Сушица, Крупник, Мечкул, Полена, Полето, Ракитна, Сенокос, Симитли, Сухострел, Тросково, Черниче

Општина СтрумјаниУреди

Вељоштец, Вракуповица, Гореме, Горња Крушица, Горња Рибница, Добри лаки, Драката, Игралиште, Илинденци, Каменица, Клепало, Колибите, Крпелево, Махалата, Микрево, Никудин, Палат, Раздол, Седелец, Струмјани, Цапарево

Општина ХаџидимовоУреди

Абланица, Беслен, Блатска, Гајтаниново, Илинден, Копривлен, Лаки, Нова Ловча, Ново Лески, Парил, Петрелик, Садово, Теплен, Тешово, Хаџидимово

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Struma, Броеве 1–4
  2. ^ Фол. Александър. История на българските земи в древността. Първа част. Родово-общинен строй и възникване на робовладелски отношения, София, 1981, pp. 87.
  3. ^ Тачева, Маргарита. История на българските земи в древността. Втора част. Развитие и разцвет на робовладелското общество, София, 1987, pp. 12.
  4. ^ „Резултати пописа из 2011.”. Архивирано из оригинала на датум 02. 06. 2012. Приступљено 06. 10. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди