Богатић

Богатић
Богатић;
	Зграда Скупштине општине Богатић
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Богатић
Становништво
— 2022.	5.569
Географске карактеристике
Координате	44° 50′ 04″ С; 19° 28′ 46″ И / 44.83433° С; 19.47944° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	84 m
Површина	47,82 km2
	Богатић Богатић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15350
Позивни број	015
Регистарска ознака	BĆ

Богатић је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Мачванском управном округу. Удаљен је 98 km западно од Београда. Према попису из 2022. било је 5.569 становника. Становници Богатића називају се Богатинци.^[1]

Историја

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718–1739. године са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време Првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип градског мачванског друмског насеља.

Становништво Богатића претрпело је велике губитке у Балканским ратовима 1912–1913. а нарочито за време Првог светског рата 1914–1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини.

Указом Краља од 29. фебруара 1924. године насеље је добило статус варошице. Мештанка Лепосава Малетић је јуна 1937. родила четворке, али све четири девојчице су умрле у року од десетак дана^[2]

У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађан у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом. У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви и Србији. Град с околином постао је центар ослобођене територије с које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред. У центру града подигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

У Богатићу се од 1966. године одржава традиционална манифестација „Хајдучке вечери“.^[3] У Богатићу постоје културни објекти Црква Рођења Богородице у Богатићу из 1856. године, Зграда старог окружног начелства у Богатићу.

Демографија

У насељу Богатић живи 5910 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40 година (38,6 код мушкараца и 41,4 код жена). У граду има 2289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Према попису из 2002. Богатић је имао 7350 становника. Према попису из исте године општина Богатић је имала 32990 становника.

Ово насеље је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Природни услови

Богатић смештен је у западом делу Републике Србије. Од најближег већег града, Шапца, град је удаљен 24,5 км северно, а од главног града Београда 98 км западно.

Богатић заузима северозападни део плодне и богате мачванске равнице, која је обгрљена двема рекама: са запада Дрином, а са севера реком Савом. Клима у Богатићу је умереноконтинентална.

Богатић обилује великим количинама подземне воде па је скоро искључиви вид водоснадбевања становништва Мачве из подземних извора. Хидрографска мрежа гравитира према реци Сави и има изглед лепезе са чвором код Шапца

Познати из Богатића

Јанко Веселиновић - књижевник
Панта Михајловић - српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација
Александра Радовић - певачица
Мирјана Алексић - позната певачица фолк музике
Миленко Заблаћански - глумац
Василије Ракић Вајк - музичар
Милић од Мачве - академски сликар
Драган Мартиновић - академски сликар
Милош С. Милојевић - историчар, политичар и књижевник

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	5.662
1953.	6.287
1961.	6.413
1971.	6.834
1981.	7.225
1991.	7.346	7.246
2002.	7.350	7.750
2011.	6.488

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	6.890	93,74%
Роми	277	3,76%
Црногорци	14	0,19%
Југословени	14	0,19%
Хрвати	13	0,17%
Украјинци	3	0,04%
Македонци	3	0,04%
Русини	2	0,02%
Муслимани	1	0,01%
Мађари	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
непознато	80	1,08%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	40	61
80+	49	79
75—79	85	149
70—74	185	220
65—69	206	256
60—64	224	220
55—59	183	178
50—54	246	257
45—49	283	319
40—44	246	277
35—39	223	225
30—34	216	242
25—29	288	236
20—24	257	251
15—19	259	248
10—14	232	202
5—9	191	167
0—4	194	156
Просек :	38,6	41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.309	1.541	1.669	1.884	2.087	2.180	2.289

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	405	508	420	466	249	165	51	16	6	3	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.990	918	1.825	133	95	19
Женски	3.218	677	1.839	542	144	16
УКУПНО	6.208	1.595	3.664	675	239	35

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.581	622	0	7	237
Женски	957	345	0	5	63
Укупно	2.538	967	0	12	300

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	39	126	168	27	64
Женски	7	4	149	24	39
Укупно	46	130	317	51	103

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	8	30	83	44	50
Женски	19	11	64	75	112
Укупно	27	41	147	119	162

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	26	0	0	50
Женски	21	0	0	19
Укупно	47	0	0	69