Богатић

За друге употребе, погледајте Богатић (вишезначна одредница).

Богатић је насеље у Србији. Седиште је истоимене општине Богатић, која има око 32.990 становника. Налази се у Мачванском округу и удаљено је 98 км западно од Београда. Према попису из 2002. било је 7350 становника (према попису из 1991. било је 7346 становника). Становници Богатића су Богатинци.[1]

Богатић
Богатић1.JPG
центар Богатића
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаБогатић
Становништво
 — 2011.Пад 6.488
Географске карактеристике
Координате44° 50′ 04″ СГШ; 19° 28′ 46″ ИГД / 44.83433° СГШ; 19.47944° ИГД / 44.83433; 19.47944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 м
Богатић на мапи Србије
Богатић
Богатић
Богатић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15350
Позивни број015
Регистарска ознакаBĆ

ИсторијаУреди

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718–1739. године са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време Првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип градског мачванског друмског насеља.

Становништво Богатића претрпело је велике губитке у Балканским ратовима 1912–1913. а нарочито за време Првог светског рата 1914–1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини.

Градом/варошицом је проглашен 1924. године. Мештанка Лепосава Малетић је јуна 1937. родила четворке, али све четири девојчице су умрле у року од десетак дана[2]

У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађан у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом. У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви и Србији. Град с околином постао је центар ослобођене територије с које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред. У центру града подигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

У Богатићу се од 1966. године одржава традиционална манифестација „Хајдучке вечери“.[3] У Богатићу постоје културни објекти Црква Рођења Богородице у Богатићу из 1856. године, Зграда старог окружног начелства у Богатићу.

ДемографијаУреди

У насељу Богатић живи 5910 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40 година (38,6 код мушкараца и 41,4 код жена). У граду има 2289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Према попису из 2002. Богатић је имао 7350 становника. Према попису из исте године општина Богатић је имала 32990 становника.

Ово насеље је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Природни условиУреди

Богатић смештен је у западом делу Републике Србије. Од најближег већег града, Шапца, град је удаљен 24,5 км северно, а од главног града Београда 98 км западно.

Богатић заузима северозападни део плодне и богате мачванске равнице, која је обгрљена двема рекама: са запада Дрином, а са севера реком Савом. Клима у Богатићу је умереноконтинентална.

Богатић обилује великим количинама поџемне воде па је скоро искључиви вид водоснадбевања становништва Мачве из подземних извора. Хидрографска мрежа гравитира према реци Сави и има изглед лепезе са чвором код Шапца

Познати из БогатићаУреди
Демографија[4]
Година Становника
1948. 5.662
1953. 6.287
1961. 6.413
1971. 6.834
1981. 7.225
1991. 7.346 7.246
2002. 7.350 7.750
2011. 6.488
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 6.890 93,74%
Роми
  
 277 3,76%
Црногорци
  
 14 0,19%
Југословени
  
 14 0,19%
Хрвати
  
 13 0,17%
Украјинци
  
 3 0,04%
Македонци
  
 3 0,04%
Русини
  
 2 0,02%
Муслимани
  
 1 0,01%
Мађари
  
 1 0,01%
Бугари
  
 1 0,01%
непознато
  
 80 1,08%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 40
  
  
 61
80+ 49
  
  
 79
75—79 85
  
  
 149
70—74 185
  
  
 220
65—69 206
  
  
 256
60—64 224
  
  
 220
55—59 183
  
  
 178
50—54 246
  
  
 257
45—49 283
  
  
 319
40—44 246
  
  
 277
35—39 223
  
  
 225
30—34 216
  
  
 242
25—29 288
  
  
 236
20—24 257
  
  
 251
15—19 259
  
  
 248
10—14 232
  
  
 202
5—9 191
  
  
 167
0—4 194
  
  
 156
Просек : 38,6 41,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.309 1.541 1.669 1.884 2.087 2.180 2.289
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 405 508 420 466 249 165 51 16 6 3 3,21
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.990 918 1.825 133 95 19
Женски 3.218 677 1.839 542 144 16
УКУПНО 6.208 1.595 3.664 675 239 35
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.581 622 0 7 237
Женски 957 345 0 5 63
УКУПНО 2.538 967 0 12 300
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 39 126 168 27 64
Женски 7 4 149 24 39
УКУПНО 46 130 317 51 103
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 8 30 83 44 50
Женски 19 11 64 75 112
УКУПНО 27 41 147 119 162
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 26 0 0 50
Женски 21 0 0 19
УКУПНО 47 0 0 69

ГалеријаУреди

  • Центар Богатића

  • Дом здравља у Богатићу

  • Зграда општине Богатић

  • СПЦ у Богатићу

  • Споменик

  • Споменик

  • Споменик

  • Улица

  • Зграда школе

  • Зграда предшколске установе

  • Споменик на путу Богатић-Шабац

  • Споменик Мики Митровићу

РеференцеУреди

  1. ^ Речник САНУ, књига 1
  2. ^ "Време", 26. јун 1937, стр. 1 и 5; 6. јул, стр. 5
  3. ^ Богатић: Крајишник нови харамбаша („Вечерње новости“, 4. август 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богатић&oldid=23862484”