Богомољке
Богомољке (Mantodea) су ред инсеката, који броји око 2.300 врста у 430 родова. Ред обухвата 9 фамилија, од којих је најбројнија и најраспрострањенија Mantidae.[1] Богомољкама најсроднији инсекатски редови су термити (Isoptera) и бубашвабе (Blattodea), заједно са којима се убрајају у монофилетски надред Dictyoptera.
Богомољке Временски распон: креда–садашњост
| |
---|---|
Европска богомољка | |
велика смеђа богомољка, Archimantis latistyla | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Надред: | Dictyoptera |
Ред: | Mantodea |
фамилије | |
Богомољке поседују карактеристичан облик предњих ногу, које приликом чекања плена држе у положају сличном положају руку при молитви. Ова особина им је обезбедила и назив. Сем тога, бојом и обликом тела су вешто камуфлиране, што је још једна од особина које им омогућавају да буду веома успешни грабљивци (предатори).
Богомољке имају дужину тела обично између 40 i 80 mm. Женке су веће од мужјака. Најмање се врсте из фамилије Mantidae у Јужној Америци чија је најмања врста Mantoidea tenuis дуга око 12 mm. Највеће врсте су у фамилијама Toxodera и Ischnomantis и могу бити дугачке 160 mm.
По изгледу богомољке су љупке и необичне, велике и обично зелене, са предњим ногама скупљеним као за молитву. Упркос њиховом мирољубивом ставу богомољке су немилосрдне грабљивице које се хране инсектима, другим бескичмењацима, а исто тако се и узајамно прождиру. Лове искључиво користећи чула вида, те су зато активне само током дана. Њихове крупне и испупчене очи на бочним странама главе, омогућавају двооко виђење (бинокуларни вид) што им омогућава да тачно процењују растојање. Када се усмере на плен, њишу се благо напред и назад као цвет или лист на ветру и окрећу главу (имају покретни врат) према потенцијалној храни. Изненада прелазе у напад, снажно хватајући жртву српасто повијеним предњим ногама наоружаним назубљеним ивицама.
Да би се прикриле од птица и гуштера, богомољке се одлично камуфлирају као лишће и гранчице. Већина живи у тропима, али се могу наћи широм света и цењене су од стране баштована.
Богомољке обављају чудан процес парења у којем женка прождире мањег мужјака. У ствари, женка мора да поједе мужјакову главу да би он могао да направи одговарајуће покрете при парењу. Јаја богомољке полажу збијена у маси и покривају их пенушавим материјалом.
Етимологија
уредиНазив богомољке mantodea састављен је од старогрчке речи грч. μάντις (mantis) која значи „пророк”, и грч. εἶδος (eidos) која значи „форма” или „врста”. Саставио га је 1838. немачки ентомолог Херман Бурмајстер.[2][3]
Распрострањеност и порекло
уредиБогомољке настањују велике делове Европе,[4] јужне Азије,[4] Северну и Јужну Америку,[4] јужну Африку, делове Аустралије[4] и Новог Зеланда, на којем се налазе само две врсте - Orthodera novaezealandiea и увезена афричка врста Miomantis caffra.[5] У Африци, Бушмани су своје божанство звали Кагн, што је иста реч којом описују и богомољке. Пре се сматрало да су поистовећивали Бога са богомољком, иако су тек мислили да је богомољка врста пророчанства.[6]
Богомољке углавном живе у тропским и суптропским крајевима, али има врста које живе и у топлијим умереним крајевима. Најчешћи примерак је европска богомољка (Mantis religiosa), која је распрострањена широм Европе, од Медитерана, преко јужне Немачке и Белгије. У великим деловима северне Европе нема аутотхоних богомољки. Од око 2.300 врста, само 18 њих је аутохтоно на северноамеричком континенту.[7] Европске и кинеске богомољке тако су увезене у 1930-има на североистоку Америке како би помогле у контроли штеточина.[8]
Почетак предака богомљке ставља се негђе у јуру, док је већина модерних врста настало на Гондвани током раздобља креде. Прво грањање модерних богомљки настало је као последица одвајања Јужне Америке од Африке. Остало грањање настало је раздвајањем Гондване. Када је Индија у Тихом океану путовала према северу те се сударила са Азијом, можда је донела богомољке са собом које су извршиле инвазију на Аустралазију.[9] Најстарији познати фосил богомољке пронађен је у Сибиру, у Бајси, те је стар око 135 милиона година, односно на прелазу валангинија и отрива.[10] У Јапану је исто тако пронађен важан фосил стар 87 милиона година, те се наводи као спона између предака богомољки из креде и модерних примерака.[11] Фосили богомољки су ретки, и до 2007. је пронађено тек 25 фосилизованих врста исте.[10]
На темељу молекуларних информација седам гена састављено је филогенетско стабло које указује да се уво предака данашњих богомољки развило пре отприлике 120 милиона година. Стога имају врло стар и сачуван слушни неуролошко-бихевиористички систем. Иако се ултразвучни слух развио код неколико инсеката као одговор на шишмише, њихове природне предаторе, богомољке су развиле такав слух још и пре шишмиша (пре отприлике 63 милиона година) те је вероватно првотно функционисао као облик комуникације, проналаска плена или ради избегавања других предатора.[12] Богомољка је повезана са бубашвабама и термитима, који деле заједничке претке.[13]
Богомљке живе већином скривене међу биљкама, повремено на дну или на врху исте. Њихова насеобина варира од подручја до подручја: неке врсте живе у трави, жбуњу или у цвећу. Део њих опстаје и у екстремнијим условима, као што су северноамеричке пустиње.[14] Богомољке се углавном утопе када дођу у контакт са отвореном водом, јер не знају да пливају.
Изглед
уредиГлава им је троугластог изгледа, помична, с великим избоченим очима, а антене су дуга. Код мужјака су антене дуже него код женки, а користе их за детектирање партнера. Проторакс им је јако продужен и омогућава помицање главе у свим смеровима: једини је инсекат који може главу да окрене за 180 степени. Има одличан вид, али само једно уво, испод свог трбуха.[15] Усни апарат добро развијен са јаким мандибулама. Предњи пар ногу држи уздигнут на начин који подсећа на склопљене руке при молитви, па су по томе названи. Предњим ногама хвата свој плен.[16] На ногама имају хватаљке којима се могу пењати и по стрмим површинама, као што су зидови или стабла, али нису способне да брзо ходају. Тело богомољке обично има зелену, а каткад и смеђу боју.
Богомољка има два велика сложена ока и три мања ока између та два.[17] Око имао и до 10.000 једноставнијих очију или оматидија. Њихово видно поље има широк спектар таласних дужина: ултраљубичасто, 500-400 нанометара; плаво, 400-480 nm; плаво-зелено, 480-500 nm; и жуто, 500-650 nm.[18] Сложеним оком адаптираном мраку врсте Tenodera sinensis доминира јединствена група фоторецептора. Имају највишу тачку осетљивости на 510–520 nm, а најнижу у готово ултраљубичастој регији од око 370 nm. Очи не садрже хомогену популацију сензорних рецептора. Осетљивост на светлост дуже таласне дужине (жуто и црвено) утврђује један рецептор који има највишу тачку осетљивости на 510–520 nm. Осетљивост на светлост краћих таласних дужина (плаво и блиско ултраљубичасто), пак, укључује стимулацију и овог и ултраљубичастог рецептора највише осетљивости на око 370 nm.[19] Њено вертикално бинокуларно видно поље обухвата 240°.[20] Користи сакадичне кретње очију како би пратила кретање плена, и ради процене његове удаљености. [21]
На предњим ногама има шиљке уз помоћ којих хвата инсекте, те их користи и за ходање. Састоји се од четири до пет сегмента, и завршава са клештима која имаки два врха. Предње ноге одрасле јединке дугачке су између 36 и 56 mm.[22] Стрпљиво вреба непомично сатима у зеленилу чекајући плен, који хвата таквом рефлексном брзином да је то једва видљиво простим оком.[17]
Попут већине инсеката, и овај има два пара крила, која су преклопљена на леђима. Горња, видљива крила потпуно прекривају стражња,[23] имају исту боју као и тело и служе за заштиту стражњих крила, која су пак крхка и састављена од мембране. Раширена стражња крила имају већу површину од предњих. Користе се за краткотрајне летове, али и за застрашивање непријатеља, јер се тако богомољке чине веће. Како би појачала претњу, богомољка повремено користи бесно псикање.[24] Богомољке ретко лете, једино у крајњој нужди као што је пад или претња. Углавном слабо лете па немају посебну вештину маневрисања за разлику од других инсеката. Ако лете, чине то по ноћи, како би избегле непријатеље. Код неких примерака, крила се не развију све до задњег преображења, а код неких се уопште ни не развију.[25] Мужјаци су лакши и стога чешће лете од дебљих женки.[26] Дужина тела им је најчешће између 4 и 8 cm, иако могу да досегну дужину и до 15 cm. Женке су веће од мужјака, те већином имају мање, једноставније очи, као и краће антене.[27] Мужјаци такође имају осам сегмената на трбуху, док женке имају шест.[28] Богомољке живе до највише годину дана.[29]
Мужјаци врсте Parasphendale agrionina изводе маневре избегавања када се стимулишу ултразвуком и када их нападају шишмиши који користе ехолокацију. Међутим, не реагују када стоје на нижим слојевима. Приликом једног врло блиског експеримента са ултразвуком, мужјак је одлетио брзином од готово 4 m/s. Праг за окидање такве реакције код богомољки је 64 dB SPL што указује на то да ови инсекти имају довољно времена да избегну шишмише који користе позиве веће од 85–90 dB SPL (код 10 cm).[30] Богомољке рода Creobroter имају једнаку осетљивост слуха при 2–4 и при 25–50 kHz, док су релативно неосетљиве на фреквенцију од 10–15 kHz.[31]
Анализа четири ганглиона врсте Stagmatopera biocellata (мозак, B; проторакални ганглион, P; средњи ганглион, M; и стражњи ганглион, T) указује да су четири ганглиона исти у саставу протеина, слободних аминокиселина, концентрацији слободног леуцина и концентрацији сваке од 17 аминокиселина везаних протеинима. Стога се B, P, M и T чине као сличне масе нервног ткива.[32]
Статус угрожености
уредиСамо једна врста, шпанска Apteromantis aptera, је на IUCN листи сврстана у LR/NT категорију (скоро угрожен таксон).
Референце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 154. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Essig 1947, str. 124, 900.
- ^ Harper.
- ^ а б в г Stacey & Hay 2007, str. 164.
- ^ Fitter 2009, str. 120.
- ^ Barnard 1992, str. 84–85.
- ^ Hadley 2011.
- ^ Watkins & Bessin 2010.
- ^ Svenson & Whiting 2009, str. 468–514.
- ^ а б Martill, Bechly & Loveridge 2007, str. 236–238.
- ^ Ryall & 254 2008.
- ^ Yager & Svenson 2008, str. 541–568.
- ^ Чои & 11.1. 2008.
- ^ Jaeger 1957, str. 167–168.
- ^ Venkat 2015, str. 13.
- ^ Finiteinsight.
- ^ а б National Geographic.
- ^ McGraw-Hill 1997, str. 224.
- ^ Sontag 1971, str. 93–112.
- ^ Eggenreich & Kral 1989, str. 353–365.
- ^ Klowden 2013, str. 604–605.
- ^ Corrette 1990, str. 148.
- ^ Burton & Burton 1968, str. 86.
- ^ Markle 2008, str. 40.
- ^ Animal Corner.
- ^ Markle 2008, str. 32.
- ^ Prete 1999, str. 34.
- ^ Siwanowicz 2009, str. 39.
- ^ Williams 2013.
- ^ Yager, May & Fenton 1990, str. 17–39.
- ^ Yager 1996, str. 463–475.
- ^ Maldonado, Tablante & Balderrama 1976, str. 649–651, 653–660.
Литература
уреди- Ризница знања за младе:Инсекти. Београд 1980. pp. 77
- Књиге
- Klausnitzer, Bernhard (1987). Insects: Their Biology and Cultural History. Unknown. ISBN 978-0-87663-666-4.
- O'Toole, Christopher (2002). Firefly Encyclopedia of Insects and Spiders. Firefly. ISBN 978-1-55297-612-8.
- Barnard, Alan (1992), Hunters and Herders of Southern Africa: A Comparative Ethnography of the Khoisan Peoples, Cambridge University Press, ISBN 9780521428651, OCLC 23690265
- Bruins, Eugéne (1999), Terrarium Encyclopedia, REBO International, ISBN 978-90-396-03185, OCLC 47657572
- Burton, Maurice; Burton, Robert (1968), Little Brown Encyclopedia of Insects, Little, Brown and Company, ISBN 978-00-316-861908 Проверите вредност параметра
|isbn=
: length (помоћ), OCLC 59363110 - Campbell, Gordon Lindsay (2014), The Oxford Handbook of Animals in Classical Thought and Life, Oxford University Press, ISBN 9780199589425, OCLC 890251633
- Cavendish, Marshall (2003), Insects and Spiders of the World, Opseg 4, ISBN 9780761473343, OCLC 46791058
- Costa, James T. (2006), The Other Insect Societies, Harvard University Press, ISBN 9780674021631, OCLC 67345686
- Dillard, Annie (2011), Pilgrim at Tinker Creek, Hymns Ancient and Modern Ltd, ISBN 9781848250789, OCLC 804986
- Erazmo, Roterdamski (1992), Adages Iivii1 to 11111100 - Opseg 34 iz Collected Works of Erasmus Series, University of Toronto Press, ISBN 9780802028310
- Essig, Edward Oliver (1947), College entomology, New York: Macmillan Company, OCLC 809878
- Fitter, Julian (2009), New Zealand Wildlife: A Visitor's Guide, Bradt Travel Guides, ISBN 9781841622729, OCLC 301558041
- Headstrom, Richard (1982), Adventures with Insects - Nature Series, Courier Corporation, ISBN 9780486219554, OCLC 849691935
- Henderson, Alan; Henderson, Deanna; Sinclair, Jessie (2008), Bugs Alive: A Guide to Keeping Australian Invertebrates, Museum Victoria, ISBN 9781921833212, OCLC 225471114
- Hesper, Sam (2014), Praying Mantises, The Rosen Publishing Group, ISBN 9781477757789, OCLC 895254856
- Hipp, Andrew (2002), The Life Cycle of a Praying Mantis - Great Earth Science Projects, Rosen Publishing, ISBN 9780823958672, OCLC 45830043
- Jaeger, Edmund Carroll (1957), The North American Deserts, Stanford University Press, ISBN 9780804704984, OCLC 514176
- Klowden, Marc J. (2013), Physiological Systems in Insects, Academic Press, ISBN 9780124159709, OCLC 228148286
- Markle, Sandra (2008), Praying Mantises: Hungry Insect Heroes, Lerner Publications, ISBN 9780761340102, OCLC 145941159
- Martill, David M.; Bechly, Günter; Loveridge, Robert F. (2007), The Crato Fossil Beds of Brazil: Window into an Ancient World, Cambridge University Press, ISBN 978-1-139-46776-6, OCLC 154682250
- McGraw-Hill (1997), McGraw-Hill Encyclopedia of Science and Technology - Opseg 9, Michigansko sveučilište, ISBN 9780079115041, OCLC 36104001
- Palumbo-Liu, David, The Poetics of Appropriation: The Literary Theory and Practice of Huang Tingjian, Stanford University Press, ISBN 9780804766500, OCLC 26129554
- Prakash, M. (2008), Insect Ecology, Discovery Publishing House, ISBN 9788183562911
- Prete, Frederick R. (1999), The Praying Mantids, JHU Press, ISBN 9780801861741, OCLC 42275011
- Siwanowicz, Igor (2009), Animals Up Close, Penguin Books, ISBN 9780756656034, OCLC 679931715
- Stacey, Robyn; Hayfirst2=Ashley (2007), Museum: The Macleays, Their Collections and the Search for Order, Cambridge University Press, ISBN 9780521874533, OCLC 166255175
- Venkat, Sara (2015), Tiny World in Focus, Shanti Arts Publishing, ISBN 9781941830109, OCLC 907947445
- Научни часописи
- Beckman, Noelle; Hurd, Lawrence E. (2003). „Pollen Feeding and Fitness in Praying Mantids: The Vegetarian Side of a Tritrophic Predator”. Environmental Entomology. 44 (4). ISSN 1938-2936. doi:10.1603/0046-225X-32.4.881.
- Corrette, Brian J. (1990). „Prey capture in the praying mantis Tenodera aridifolia sinensis: coordination of the capture sequence and strike movements” (PDF). Journal of Experimental Biology. 148 (1). PMID 2407798.
- Eggenreich, U.; Kralfirst2=K. (1989). „External Design and Field of View of the Compound Eyes in a Raptorial Neuropteran Insect, Mantispa Styriaca”. The Journal of Experimental Biology. 148 (1).
- Holwell, Gregory I.; Winnick, Claire; Tregenza, Tom; Herberstein, Marie E. (2010). „Genital shape correlates with sperm transfer success in the praying mantis Ciulfina klassi (Insecta: Mantodea)”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 64 (4). ISSN 1432-0762. JSTOR 20640553. doi:10.1007/s00265-009-0879-2.
- Ishiwatari, Taketoshi (2008). „Studies on the Scent of Stink Bugs (Hemiptera : Pentatomidae) : I. Alarm Pheromone Activity”. Tokyo University of Agriculture and Technology. 9 (3). doi:10.1303/aez.9.153.
- Maldonado, Héctor; Tablante, Alfonso; Balderrama, Norberto (1976). „Amino acid and protein metabolism in the nervous system of the praying mantid”. Journal of Insect Physiology. 22 (5). doi:10.1016/0022-1910(76)90229-8.
- Markus, Ruth (2000). „Surrealism's Praying Mantis and Castrating Woman”. Woman's Art Journal. 21 (1). JSTOR 1358868.
- O’Hanlon, James C.; Holwell, Gregory I.; Herberstein, Marie E. (2014). „Pollinator Deception in the Orchid Mantis”. The American Naturalist. 183 (1). doi:10.1086/673858.
- Prete, F.R.; Placek, P.J.; Wilson, M.A.; Mahaffey, R.J. (1993). „Stimulus Speed and Order of Presentation Effect the Visually Released Predatory Behaviors of the Praying Mantis Sphodromantis lineola (Burr.)”. Brain, Behavior & Evolution. 42 (6). doi:10.1159/000114167.
- Prete, Frederick R.; Wolfefirst2=Melissa M. (1992). „Religious supplicant, seductive cannibal, or reflex machine? In search of the praying mantis”. Journal of the History of Biology. 25 (1). ISSN 1573-0387. JSTOR 4331203. doi:10.1007/BF01947506.
- Pressly, William L. (1973). „The Praying Mantis in Surrealist Art”. 55 (1). The Art Bulletin. doi:10.1080/00043079.1973.10789808.
- Rilling, Susan; Mittelstaedt, H.; Roeder, K.D. (1959). „Prey Recognition in the Praying Mantis”. Behaviour. 14 (2). ISSN 0005-7959. JSTOR 4532913. doi:10.1163/156853959X00063.
- Rivera, Julio (2010). „A historical review of praying mantid taxonomy and systematics in the Neotropical Region: State of knowledge and recent advances (Insecta: Mantodea)” (PDF). Zootaxa. ISSN 1175-5326.
- Roeder, K.D. (1935). „An Experimental Analysis of the Sexual Behavior of the Praying Mantis (MANTIS RELIGIOSA L.)”. The Biological Bulletin. 69 (2). JSTOR 1537420.
- Sontag, Charles (1971). „Spectral Sensitivity Studies on the Visual System of the Praying Mantis, Tenodera sinensis”. The Journal of General Physiology. 57 (1). PMC 2203092 . PMID 5539340.
- Svenson, Gavin J.; Whiting, Michael F. (2009). „Reconstructing the origins of praying mantises (Dictyoptera, Mantodea): the roles of Gondwanan vicariance and morphological convergence”. The Willi Henning Society. 25 (5). doi:10.1111/j.1096-0031.2009.00263.x.
- Winnicka, Claire G.; Holwella, Gregory I.; Herberstein, Marie E. (2006). „Internal reproductive anatomy of the praying mantid Ciulfina klassi (Mantodea: Liturgusidae)”. Elsevier. 38 (1). doi:10.1016/j.asd.2008.07.002.
- Yager, D.D.; May, M.L.; Fenton, M.B. (1990). „Ultrasound-triggered, flight-gated evasive maneuvers in the praying mantis Parasphendale agrionina. I. Free flight”. Journal of Experimental Biology. 152 (1). ISSN 1477-9145.
- Yager, D.D. (1996). „Serially homologous ears perform frequency range fractionation in the praying mantis, Creobroter (Mantodea, Hymenopodidae)”. Journal of Comparative Physiology. 178 (2). doi:10.1007/BF00190177.
- Yager, David D.; Svenson, Gavin J. (2008). „Patterns of praying mantis auditory system evolution based on morphological, molecular, neurophysiological, and behavioural data”. Biological Journal of the Linnean Society. 94 (3). doi:10.1111/j.1095-8312.2008.00996.x.
- Остало
- Animal Corner, Praying Mantis
- Bokse (2009), Životinje koje su majstori kamuflaže
- Finiteinsight, Praying Mantis Insect General Information, Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г., Приступљено 14. 07. 2019
- Funk, Jon, Praying Mantis Kung Fu
- Georgetown University, The Georgetown List: 10 Fascinating Works in the University Art Collection - Dream, Treasures of Lauinger Library, Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г., Приступљено 14. 07. 2019
- National Geographic, Praying Mantis - Mantis religiosa, Архивирано из оригинала 11. 01. 2010. г., Приступљено 14. 07. 2019
- IUCN (28. 2. 2013), Rediscovery of two rare mantid species in Morocco, Архивирано из оригинала 04. 10. 2015. г., Приступљено 02. 02. 2022
- IUCN (17. 3. 2014), Apteromantis aptera (Wingless Mantis)
- IUCN (19. 3. 2014), Ameles fasciipennis (Spined Dwarf Mantis)
- Adam, Lukas (2005), Species Profile: Praying mantis, canterburynature.org, Архивирано из оригинала 21. 04. 2017. г., Приступљено 14. 07. 2019
- Choi, Charles Q. (11. 1. 2008), Termites Are Actually Social Cockroaches, Live Science
- Cubie, Doreen (12. 1. 2009), The Better to Hear You With - Praying mantises were thought to be deaf until a scientist discovered the insects have a single ear that enables them to pick up sounds far beyond the hearing range of humans, National Wildlife, Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г., Приступљено 14. 07. 2019
- Gough, Zoe, Hungry mantises are nature's femme fatales, BBC
- Hadley, Debbie (2011), 10 Fascinating Facts About Praying Mantids, insects.about[мртва веза]
- Harper, Douglas, mantis (n.), Online Etymology Dictionary
- Iyer, Geetha (2011), Down to Earth, Frontline
- Iyer, Shweta (18. 3. 2014), The Discovery Of 19 New Praying Mantis Species Is Pretty Astounding, International Science Times, Архивирано из оригинала 22. 04. 2018. г., Приступљено 14. 07. 2019
- Perkins, J.B. (1989), Operation Praying Mantis: The Surface View, U.S. Naval Institute
- Ryall, Julian (25. 4. 2008), Ancient Praying Mantis Found in Amber, National Geographic
- Watkins, Gary; Bessin, Ric (2010), Praying Mantids, University of Kentucky Entomology
- Williams, Amanda (2013), What is the difference between a walking stick and a praying mantis?, animals.pawnation.com, Архивирано из оригинала 14. 05. 2015. г., Приступљено 14. 07. 2019
- Yong, Ed (25. 1. 2013), Chinese Mantis Guts Its Toxic Caterpillar Prey, National Geographic, Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г., Приступљено 14. 07. 2019
Спољашње везе
уреди- Tree of Life - Mantodea Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2007)
- Кључ за детеминацију богомољки
- Natures's Best Masked Flower Image Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2012)
- слике богомољки које једу колибрије :Bird Watcher's Digest, RLEPhoto
- Mantis Study Group – Information on mantises, phylogenetics and evolution.
- Mantodea Species File