Бодеграј (до 1991. Бодеграји) је насељено мјесто у Западној Славонији. Припада општини Окучани, у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Бодеграј
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБродско-посавска
ОпштинаОкучани
ОбластЗападна Славонија
Становништво
 — 2011.Пад 392
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 05″ С; 17° 10′ 47″ И / 45.267945° С; 17.179747° И / 45.267945; 17.179747
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина108 m
Бодеграј на карти Хрватске
Бодеграј
Бодеграј
Бодеграј на карти Хрватске
Бодеграј на карти Бродско-посавске жупаније
Бодеграј
Бодеграј
Бодеграј на карти Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број35430 Окучани
Позивни број+385 35
Регистарска ознакаNG

Географија

уреди

Бодеграј се налази 1,5 км западно од Окучана.

Историја

уреди

У месној православној цркви до лета 1858. године завршили су успешно свој посао, академски иконорезац (билдхауер) Адолф Нађ и академски живописац Павел Чортановић. Ктитори те нове славонске цркве били су Лука Поповић и Јован Миликшић. Било је то за време протопрезвитера поп Јована Милановића, капелана Максима Милановића и учитеља Ђорђа Јагличића.[1] Православни храм у Бодегају су запалиле хрватске усташе децембра 1941. године.[2]

Теодор Живковић родом из Бодеграја, био је учитељ у кнежевини Србији, у Чачку 14 година, до 1841. године. Из Бодеграја потиче (рођ. 1864) др Никола Огорелица судија, промовисан за доктора права у Грацу.[3]

Пописано је у Бодеграју 1865. године 737 становника. По црквеном попису ту је 700 душа у православној парохији шестог платног разреда.[4]

Насеље се 1885. године налазило у Ново-градишком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. Ту је пописано тада 800 православних Срба.[5]

У месној основној школи тражен је 1885. године учитељ који има обавезу да поји у цркви. Постављен је ту 1884. године за учитеља Гавро Кокотовић.[6]

Један претплатник из места је (1839) узимао Павловићев "Српски народни лист".[7] Вукову књигу српских народних приповедака наручио је 1870. године парох, поп Максим Милановић.[8] Поп Макса је парох 1902. године са преко 40 година службе.

Бодеграј се од распада Југославије до маја 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације насеље се налазило у саставу бивше општине Нова Градишка.

Становништво

уреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Бодеграј је имало 392 становника.[9]

Националност[10] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 94 516 510 628 671
Хрвати 395 17 15 38 39
Југословени 13 50 39
остали и непознато 17 16 17 3
Укупно 506 562 575 722 713
Демографија[10]
Година Становника
1961. 713
1971. 722
1981. 575
1991. 562
2001. 506
2011. 392

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бодеграј је имало 562 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
516 91,81%
Хрвати
  
17 3,02%
Југословени
  
13 2,31%
неопредељени
  
10 1,77%
непознато
  
6 1,06%
укупно: 562

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  2. ^ Вељко Ђурић: "Усташе и Православље", Београд 1989.
  3. ^ "Архив за правне и друштвене науке", Београд 1931.
  4. ^ "Сербски летопис", Нови Сад 1866.
  5. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  6. ^ "Школски лист", Сомбор 1884.
  7. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  8. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  9. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 26. 4. 2013. 
  10. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди