Отворите главни мени

Бодеграј (до 1991. Бодеграји) је насељено мјесто у Западној Славонији. Припада општини Окучани, у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Бодеграј
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЗападна Славонија
ЖупанијаБродско-посавска
ОпштинаОпштина Окучани
Становништво
 — (2011)392
Географске карактеристике
Координате45°16′05″ СГШ; 17°10′47″ ИГД / 45.26801643332347° СГШ; 17.17964769697048° ИГД / 45.26801643332347; 17.17964769697048Координате: 45°16′05″ СГШ; 17°10′47″ ИГД / 45.26801643332347° СГШ; 17.17964769697048° ИГД / 45.26801643332347; 17.17964769697048
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина108 м
Бодеграј на мапи Хрватске
Бодеграј
Бодеграј
Бодеграј на мапи Хрватске
Бодеграј на мапи Бродско-посавске жупаније
Бодеграј
Бодеграј
Бодеграј на мапи Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број35430 Окучани
Позивни број+385 35

ГеографијаУреди

Бодеграј се налази око 1,5 км сјеверозападно од Окучана.

ИсторијаУреди

У месној православној цркви до лета 1858. године завршили су успешно свој посао, академски иконорезац (билдхауер) Адолф Нађ и академски живописац Павел Чортановић. Ктитори те нове славонске цркве били су Лука Поповић и Јован Миликшић. Било је то за време протопрезвитера поп Јована Милановића, капелана Максима Милановића и учитеља Ђорђа Јагличића.[1] Православни храм у Бодегају су запалиле хрватске усташе децембра 1941. године.[2]

Теодор Живковић родом из Бодеграја, био је учитељ у кнежевини Србији, у Чачку 14 година, до 1841. године. Из Бодеграја потиче (рођ. 1864) др Никола Огорелица судија, промовисан за доктора права у Грацу.[3]

Пописано је у Бодеграју 1865. године 737 становника. По црквеном попису ту је 700 душа у православној парохији шестог платног разреда.[4]

Насеље се 1885. године налазило у Ново-градишком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. Ту је пописано тада 800 православних Срба.[5]

У месној основној школи тражен је 1885. године учитељ који има обавезу да поји у цркви. Постављен је ту 1884. године за учитеља Гавро Кокотовић.[6]

Један претплатник из места је (1839) узимао Павловићев "Српски народни лист".[7] Вукову књигу српских народних приповедака наручио је 1870. године парох, поп Максим Милановић.[8] Поп Макса је парох 1902. године са преко 40 година службе.

Бодеграј се од распада Југославије до маја 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације насеље се налазило у саставу бивше општине Нова Градишка.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Бодеграј је имало 392 становника.[9]

Националност[10] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 516 510 628 671
Хрвати 17 15 38 39
Југословени 13 50 39
остали и непознато 16 17 3
Укупно 562 575 722 713
Демографија[10]
Година Становника
1961. 713
1971. 722
1981. 575
1991. 562
2001. 506
2011. 392

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бодеграј је имало 562 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
516 91,81 %
Хрвати
  
17 3,02 %
Југословени
  
13 2,31 %
неопредељени
  
10 1,77 %
непознато
  
6 1,06 %
укупно: 562

Познате личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  2. ^ Вељко Ђурић: "Усташе и Православље", Београд 1989.
  3. ^ "Архив за правне и друштвене науке", Београд 1931.
  4. ^ "Сербски летопис", Нови Сад 1866.
  5. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  6. ^ "Школски лист", Сомбор 1884.
  7. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  8. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  9. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 26. 4. 2013. 
  10. 10,0 10,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

ИзвориУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди