Отворите главни мени

Божидар Маговац (Загреб, 13. октобар 1908 — Загреб, 24. јануар 1955) био је хрватски политичар, новинар и публициста.

Божидар Маговац
Биографија
Датум рођења(1908-10-13)13. октобар 1908.
Место рођењаЗагреб
Аустроугарска
Датум смрти24. јануар 1955.(1955-01-24) (46 год.)
Место смртиЗагреб
ФНРЈ
Политичка
партија
Хрватска сељачка странка

БиографијаУреди

Рођен је 1908. године у Загребу. Гимназију је завршио у Карловцу, а студирао на Економско-комерцијалној високој школи и Филозофском факултету (етнологију) у Загребу. Члан ХСС-а постао је током студија. Од 1927. до 1929. био је члан уредништва листа Дом, а од 1928. године секретар Универзитетског удружења „Матија Губец“, те члан Сељачке слоге.[1]

Након окупације Југославије 1941. године, није се слагао с Мачековом политиком чекања. У рату је формирана фракција ХСС-а, Хрватска (републиканска) сељачка странка, која се позивала на радићевску традицију пре 1925. године.[2] Током 1942. се повезао с Народноослободилачким покретом Југославије, а 31. маја 1943. са својом породицом прелази у партизане.[3]

Био је покретач и уредник Слободног дома, гласила ХСС-а међу партизанима, те оснивач и члан Извршног одбора Х(Р)СС-а у НОП-у. Октобра 1943. био је изабран за потпредседника Извршног одбора ЗАВНОХ-а, а на Другом заседању АВНОЈ-а новембра 1943. постао је Трећи потпредседник НКОЈ-а. Године 1944, као предводник мањине унутар ИО Х(Р)СС-а која се залагала за одржавање веза с Мачеком, сукобио се с већином унутар одбора, која је подупирала званичну линију НОП-а.[4] Ускоро је остао без потпоре и у својим редовима, те је дао оставку на све функције, а и искључен је из Извршног одбора ЈНОФ. После тога је био интерниран на Вису и у Загребу.[1]

Након завршетка рата био је равнатељ Градске књижнице у Загребу (19451947). Године 1947. био је ухапшен, а 1948. осуђен на шест година робије коју је издржавао у Старој Градишки до 1953. године.[1]

Умро је 24. јануара 1955. године у Загребу и сахрањен на загребачком гробљу Мирогој.

Публицистички радУреди

Био је члан уредништва Народног вала, Сељачке просвјете, Еволуције, Јутарњег листа, Обзора, Сељачке слоге, Хрватске енциклопедије (до 1943) те Сабраних дела Антуна Радића. Покренуо је и уређивао листове Златни клас и Сељачки свијет.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Хрватска енциклопедија: Маговац, Божидар, приступљено 17. 10. 2013.
  2. ^ Зденко Раделић, Хрватска сељачка странка: 1941.-1950., Хрватски институт за повијест. Загреб: 1996. ISBN 978-953-6324-05-7. стр. 131.
  3. ^ Тко је тко у НДХ: Хрватска 1941.–1945., Минерва. Загреб: 1997. ISBN 978-953-6377-03-9. стр. 250-251.
  4. ^ Зорислав Лукић, Некомунисти у хрватском покрету отпора: Хрватска сељачка странка (III дио). , Вијенац, број 492, 10. јануар 2013., приступљено 17. 10. 2013.


ЛитератураУреди