Википедија

Бори се или бежи одговор

Бори се или бежи или бори се-бежи-замрзни (енгл. fight-flight-freeze)[1] (такође се назива хиперпобуђење или акутни одговор на стрес) је физиолошка реакција која се јавља као одговор на уочени штетан догађај, напад или претњу преживљавању.[2] Први га је описао Волтер Кенон.[3] Његова теорија каже да животиње на претње реагују општим пражњењем симпатичког нервног система, припремајући животињу за борбу или бекство.[4] Тачније, мождина надбубрежне жлезде производи хормонску каскаду која резултира лучењем катехоламина, посебно норепинефрина и епинефрина.[5] Хормони естроген, тестостерон и кортизол, као и неуротрансмитери допамин и серотонин, такође утичу на то како организми реагују на стрес.[6] Хормон остеокалцин такође може играти улогу.[7][8]

Dog circling in on a cat with an arched back
A dog on hind legs and a cat hissing with an arched back
Пас и мачка који истовремено изражавају борбу (горе) и бег (доле).

Овај одговор је препознат као прва фаза општег синдрома адаптације који регулише реакције на стрес међу кичмењацима и другим организмима.[9]

Референце

уреди
  1. ^ Walker, Peter (2013). Complex PTSD: From Surviving to Thriving : a Guide and Map for Recovering from Childhood Trauma. An Azure Coyote Book. ISBN 978-1-4928-7184-2. 
  2. ^ Cannon, Walter (1932). Wisdom of the Body. United States: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-00205-8. 
  3. ^ Walter Bradford Cannon (1915). Bodily changes in pain, hunger, fear, and rage. New York: Appleton-Century-Crofts. стр. 211. 
  4. ^ Jansen, A; Nguyen, X; Karpitsky, V; Mettenleiter, M (27. 10. 1995). „Central Command Neurons of the Sympathetic Nervous System: Basis of the Fight-or-Flight Response”. Science Magazine. 5236 (270): 644—6. Bibcode:1995Sci...270..644J. PMID 7570024. S2CID 38807605. doi:10.1126/science.270.5236.644. 
  5. ^ Walter Bradford Cannon (1915). Bodily Changes in Pain, Hunger, Fear and Rage: An Account of Recent Researches into the Function of Emotional Excitement. Appleton-Century-Crofts. 
  6. ^ „Adrenaline, Cortisol, Norepinephrine: The Three Major Stress Hormones, Explained”. Huffington Post. 19. 4. 2014. Приступљено 16. 8. 2014. 
  7. ^ Kwon, Diana. „Fight or Flight May Be in Our Bones”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-22. 
  8. ^ „Bone, not adrenaline, drives fight or flight response”. phys.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-22. 
  9. ^ Gozhenko, A; Gurkalova, I.P.; Zukow, W; Kwasnik, Z (2009). PATHOLOGY – Theory. Medical Student's Library. Radom. стр. 270—275. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бори_се_или_бежи_одговор&oldid=27827090”