Бошча представља део традиционалне народне ношње у разним деловима Србије као што су Мачва и Поцерина. Бошча преставља кецељак који се облачио са предње стране преко сукње и који се правио од једне „струке” тацније поле. Ткана је јако збијено, досеже преко колена и шије се јако широко чак до седамдесет центиметара. Постојоле су две врсте бошче. Бошча „на парте” је у току ткања била прошаривана партама, тачније пругама црвене или неке друге боје. Постојале су бошче ткане „клот” и збијено рађене од црне основе и потке, на шта су се навезле вунице разних боја. Најређе су биле преклачане бошче.[1]

Бошча код Срба у Гњилану, Косовској Каменици, Новом Брду и Витини на Косову је неизоставни део народне ношње жена. Некада су се ткале тако што се на разбоју направе два идентична дела и споје се на средини, а сада се ткају из једног дела. Бошче које су борде, црне, тамноплаве, тамнозелене боје носиле су старије удате жене и свекрве. Беле и светлоплаве бошче носиле су неудате девојке. Невесте су носиле бошче које се зову "цветаче" или "бошче сас решетке". Кроз ове бошче се ушивала срмена трака "тељ" или златна жица. На доњем рубу бошче су се некада ушивали сребрни новчићи. Жене су носиле неколико бошчи једне преко других у исто време. Шаре на бошчама је било оно што су људи виђали док су радили на пољима и њивама. Шаре на бошчама зову се: лисичиќи, метличиќи, свињски очи...

Такође бошче су се носиле код Хрвата Шокача у Сонти. Жене на овој територији су носиле бошчу која је представљала прегачу састављену од две водоравно спојене поле, од дебљег разобојног тифтик памука.[2]

У неким крајевима као што је книнско село Голубић бошча представља мараму коју су носиле удате жене. Малу бошчу су носиле младе удате жене док су старије носиле велику бошчу направљену без украса од белог куповног платна. [3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Радовић, Босиљка (1953). „Женска народна ношња у Мачви и Поцерини”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XVI: 7—46. 
  2. ^ Tradicionalno ruho Hrvata u Vojvodini -katalog izložbe. Zagreb: Hrvatska matica iseljenika. 2011. 
  3. ^ „Ношња у книнском селу Голубић”. 15. 1. 2011. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2019.