Голубић (Книн)
Голубић је насељено мјесто у граду Книну, сјеверна Далмација, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 660 становника.[1]
Голубић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Шибенско-книнска |
Град | Книн |
Област | Книнска крајина |
Становништво | |
— 2011. | 1.029 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 06′ 29″ С; 16° 12′ 54″ И / 44.1081477° С; 16.2150602° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 327 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 22301 Голубић |
Позивни број | +385 22 |
Регистарска ознака | ŠI |
Географија
уредиНалази се 5 км сјеверно од Книна. Кроз село протиче ријека Бутижница.
Историја
уредиЗа вријеме рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Током те акције, 6. августа 1995. године, у овом селу је убијено 18 старијих мештана српске националности. Након пада Републике Српске Крајине, у Голубић су насељени Хрвати из централног дијела Босне чиме се промијенила етничка структура.
У Голубићу је 2011. подигнут споменик Србима жртвама Олује, у порти цркве Светог архиђакона Стефана. Споменик је срушен у ноћи 12/13. септембра 2013.[2]
Култура и вера
уредиУ Голубићу се налази храм Српске православне цркве Св. Архиђакона Стефана из 1462. године. Она је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог.[тражи се извор] На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. Године 1764. у село долази да учитељује и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.[3]
Привреда
уредиУ близини села је истоимена хидроелектрана на Бутижници. Голубић је био познат у широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.
Становништво
уредиОко 1920. године, у Голубићу су све породице биле православне, осим једне римокатоличке.[4] Према попису из 1991. године, Голубић је имао 1.424 становника, од чега 1.389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена, 1 Муслимана и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Голубић је имао 654 становника.[5] Према попису становништва из 2011. године, насеље Голубић је имало 1.029 становника, већином Хрвата.[6]
Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 1.389 | 1.466 | 1.818 | 2.137 |
Југословени | 1 | 105 | 20 | |
Хрвати | 17 | 40 | 43 | 74 |
Црногорци | 1 | 9 | ||
Муслимани | 1 | |||
остали и непознато | 16 | 5 | 4 | 23 |
Укупно | 1.424 | 1.617 | 1.885 | 2.243 |
Демографија[7] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 2.243 | |
1971. | 1.885 | |
1981. | 1.617 | |
1991. | 1.424 | |
2001. | 654 | |
2011. | 1.029 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Голубић је имало 1.424 становника, следећег националног састава:
Презимена
уреди
|
|
Референце
уреди- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Срушен споменик Србима настрадалим у Олуји („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
- ^ Станоје Станојевић, Јован Јовановић, Слободан Јовановић...: "Српски народ у 19. веку", Београд ?
- ^ „Три сродне голубићке породице”. Српски деспот. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2012.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
уредиЛитература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
уреди- Тромеђа: Голубић Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2013) (језик: српски)