Голубић (Книн)

насељено мјесто града Книна, у сјеверној Далмацији

Голубић је насељено мјесто у граду Книну, сјеверна Далмација, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 660 становника.[1]

Голубић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадКнин
ОбластКнинска крајина
Становништво
 — 2011.Раст 1.029
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 29″ С; 16° 12′ 54″ И / 44.1081477° С; 16.2150602° И / 44.1081477; 16.2150602
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина327 m
Голубић на карти Хрватске
Голубић
Голубић
Голубић на карти Хрватске
Голубић на карти Шибенско-книнске жупаније
Голубић
Голубић
Голубић на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22301 Голубић
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Географија

уреди

Налази се 5 км сјеверно од Книна. Кроз село протиче ријека Бутижница.

Историја

уреди

За вријеме рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Током те акције, 6. августа 1995. године, у овом селу је убијено 18 старијих мештана српске националности. Након пада Републике Српске Крајине, у Голубић су насељени Хрвати из централног дијела Босне чиме се промијенила етничка структура.

У Голубићу је 2011. подигнут споменик Србима жртвама Олује, у порти цркве Светог архиђакона Стефана. Споменик је срушен у ноћи 12/13. септембра 2013.[2]

Култура и вера

уреди

У Голубићу се налази храм Српске православне цркве Св. Архиђакона Стефана из 1462. године. Она је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог.[тражи се извор] На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. Године 1764. у село долази да учитељује и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.[3]

Привреда

уреди

У близини села је истоимена хидроелектрана на Бутижници. Голубић је био познат у широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.

Становништво

уреди

Око 1920. године, у Голубићу су све породице биле православне, осим једне римокатоличке.[4] Према попису из 1991. године, Голубић је имао 1.424 становника, од чега 1.389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена, 1 Муслимана и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Голубић је имао 654 становника.[5] Према попису становништва из 2011. године, насеље Голубић је имало 1.029 становника, већином Хрвата.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.389 1.466 1.818 2.137
Југословени 1 105 20
Хрвати 17 40 43 74
Црногорци 1 9
Муслимани 1
остали и непознато 16 5 4 23
Укупно 1.424 1.617 1.885 2.243
Демографија[7]
Година Становника
1961. 2.243
1971. 1.885
1981. 1.617
1991. 1.424
2001. 654
2011. 1.029

Попис 1991.

уреди
 
Натпис на кући у Голубићу у којој је српски народ описмењавао Доситеј Обрадовић

На попису становништва 1991. године, насељено место Голубић је имало 1.424 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.389 97,54%
Хрвати
  
17 1,19%
Словенци
  
2 0,14%
Југословени
  
1 0,07%
Муслимани
  
1 0,07%
Словаци
  
1 0,07%
Црногорци
  
1 0,07%
неопредељени
  
7 0,49%
непознато
  
5 0,35%
укупно: 1.424

Презимена

уреди
 
Споменик у знак сјећања на страдале суграђане у рату деведесетих
  • Арула — Православци, славе Св. Василија
  • Боровић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Бубоња — Православци, славе Св. Николу
  • Букарица — Православци, славе Св. Јована
  • Веселиновић — Православци, славе Петровдан
  • Вуковић — Православци, славе Св. Јована
  • Вундук — Православци, славе Св. Николу
  • Војновић — Православци, славе Св. Јована
  • Грубић — Православци, славе Св. Матију
  • Глогиња — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Дамјановић — Православци, славе Св. Јована
  • Драгаш — Православци, славе Св. Јована
  • Драгичевић — Православци, славе Св. Јована
  • Дробац — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ђурица — Православци, славе Св. Јована
  • Живковић — Православци, славе Св. Јована
  • Зеленбаба — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јерковић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Каблар — Православци, славе Св. Јована
  • Клинац — Православци, славе Ђурђевдан
  • Клицов — Православци, славе Св. Матију
  • Кесић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Кеса — Православци, славе Ђурђевдан
  • Љубишић — Православци, славе Св. Стефана Дечанског
  • Марић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Момић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Миливојевић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Нонковић — Православци, славе Св. Јована
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Плавша — Православци, славе Св. Тому
  • Плавшић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Понош — Православци, славе Лазареву суботу
  • Радиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Радујко — Православци, славе Ђурђевдан
  • Рељан — Православци, славе Св. Николу
  • Рончевић — Православци, славе Св. Василија
  • Станчевић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Столић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Торлак — Православци, славе Св. Василија
  • Тица — Православци, славе Св. Стефана
  • Чучак — Православци, славе Ђурђевдан
  • Чолак — Православци, славе Св. Јована
  • Џепина — Православци, славе Св. Јована
  • Шљивар — Православци, славе Св. Алимпија
  • Ширко — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Шимић — Римокатолици

Референце

уреди
  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022. 
  2. ^ Срушен споменик Србима настрадалим у Олуји („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  3. ^ Станоје Станојевић, Јован Јовановић, Слободан Јовановић...: "Српски народ у 19. веку", Београд ?
  4. ^ „Три сродне голубићке породице”. Српски деспот. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2012. 
  5. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

уреди

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди