Бранимир Ђокић

Бранимир Ђокић (Добрић, 6. фебруар 1950) је српски естрадни уметник, уметнички руководилац Народног ансамбла РТС-а у пензији и виртуоз на хармоници. Био је председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије, а тренутно је члан Управног одбора поменуте организације. Био је и на челу Савеза естрадних уметника, које у свом саставу има више од тридесет музичких удружења.[1] Био је посланик у Народној скупштини Српске радикалне странке од 2007. до 2012. године.

Бранимир Ђокић
Датум рођења(1950-02-06)6. фебруар 1950.(70 год.)
Место рођењаДобрић
 ФНР Југославија

БиографијаУреди

Рођен је у Шапцу где је завршио основну и нижу музичку школу. Средње музичко образовање стекао је у музичкој школи „Станковић“ у Београду. Иако је познат као врсни инструменталиста на хармоници коју је учио од оца, у средњој музичкој школи у Шапцу, а затим и у Београду је учио клавир и кларинет. У то време се у музичкој школи није учило свирање на хармоници. Када је тај предмет уведен, свирало се на клавирној хармоници, а Бранимир је имао само „дугметару” коју му је поклонио отац. Он му је био и први учитељ свирања. После шест година рада са њим дао му је описну оцену: „Прилично добро свираш. Време је да то проверимо на такмичењу”. Године 1964. победио је на традиционалном такмичењу хармоникаша у Сокобањи, а већ следеће постао најбољи инструментални солиста на хармоници у Југославији.

Као најбољег хармоникаша Србије позвали су га у Радио Београд да сними сингл плочу са секстетом Душка Радетића, а после тога је упознао и Властимира Павловића Царевца, шефа Народног оркестра Радио Београда, с којим је снимио четири кола за фонотеку Радио Београда. Сусрет са највећим музичким ауторитетом тог времена Властимиром Павловићем Царевцем је на младог Ђокића извршио огроман утицај у наставку његове музичке каријере. Нажалост, од тада га више није видео, јер је Царевац умро у јануару 1965. године. Поред Царевца, велики утицај на виртуоза Ђокића имала су тројица музичара: Душко Радетић, Миодраг – Раде Јашаревић и Божидар – Боки Милошевић.

Са 18 година, 1968. године постао је редовни члан Народног орекстра РТБ-а који је водио Миодраг – Раде Јашаревић, на позицији прве хармонике оркестра. Бранимир Ђокић временом постаје наистакнутији члан овог оркестра, заједно уз Миодрага–Радета Јашаревића, Александра-Ацу Шишића и Божидара–Бокија Милошевића. Његова кола постају веома слушана у целој Југославији, стилски различита од стандарда који су тада постављали Мија Крњевац и Јовица Петковић. Поред рада на солистичким, инструменталним нумерама, Бранимир Ђокић постаје и најпопуларнији аранжер, учествујући у стварању великог броја музичких нумера Недељка Билкића, Силване Арменулић, Василије Радојчић, Радета Вучковића, Шабана Шаулића, и многих других. Осим великог броја трајних снимака које је Бранимир Ђокић оставио са фонотеку Радио Београда, постаје и најприсутније име на албумима у издању ПГП РТБ-а и Дискоса.

Велики народни оркестар РТБ-а је подељен 1980. године и оснива се Народног ансамбла РТБ-а у следећем саставу: Божидар (Боки) Милошевић (кларинет), Бранимир Ђокић (хармоника), Александар (Аца) Шишић (виолина), Бора Дугић (фрула), Миша Блам (контрабас) и Бора Вишњички (гитара), а први уметнички руководилац био је Боки Милошевић. Већ 1981. године на чело овог оркестра стаје Бранимир Ђокић и постаје најмлађи шеф оркестра у историји Радио Београда до данас. На том месту остаје све до пензионисања 2015. године, напунивши тако 50 година активног рада у систему Радио-телевизије Србије.

Од 1981. године је у браку са Далиборком Стојшић, бившом мис Југославије.

НаградеУреди

  • 1964. Соко Бања - Прва хармоника Србије
  • 1965. Соко Бања - Прва хармоника Југославије

Најпознатије песмеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Otvoreni parlament, Branimir Đokić”. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2012. Приступљено 20. 11. 2013. 

Спољашње везеУреди