Википедија

Бранимир Несторовић

Бранимир Несторовић (Београд, 16. децембар 1954) српски је педијатар, пнеумолог и алерголог, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду у пензији и некадашњи начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике „Тиршова”.[1]

Бранимир Несторовић
Лични подаци
Датум рођења(1954-12-16)16. децембар 1954. (68 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
Научни рад
ИнституцијаУниверзитетска дечја клиника у Београду
Награде

Биографија Уреди

Несторовић је рођен 16. децембра 1954. у Београду. Завршио је природно-математички смер Гимназије у Обреновцу.

Студије је завршио на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1979. године. Докторирао је на истом факултету 1985. године с дисертацијом из уже научне области педијатрије и алергологије под насловом Поленска алергија у деце.

Стручна каријера Уреди

Несторовић је запослен као начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике „Тиршова” у Београду.[1]

Наставничка каријера Уреди

За асистента Медицинског факултета у Београду изабран је 1987. године. Реизабран је 1991. године, а у звање доцента изабран је 1995. године. Ванредни професор је постао 2000. године и реизабран 2009. године.[2]

У звању је редовног професора у области педијатрије.

Из области педијатрије је објавио неколико уџбеника.

Пандемија ковида 19 Уреди

Види још: Пандемија ковида 19 у Србији

Несторовић је током пандемије ковида 19 у Србији постао познат широј јавности и медијима изношењем ставова о ковиду и SARS-CoV-у 2 непоткрепљених доказима и често супротних резултатима научних студија, које је стручна јавност више пута демантовала.[3][4][5][6] Као стручни саветник, 26. фебруара 2020. на конференцији за новинаре у Председништву Србије рекао је: „Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплаши најсмешнијег вируса у историји човечанства, који на Фејсбуку постоји”.[7] Тада је широм света готово 90.000 људи било заражено ковидом 19.[8] Две недеље касније, 11. марта 2020. председник Србије Александар Вучић изјавио је: „Немојте да лажете, нико није рекао да је корона најсмешнији вирус”.[9] Ова изјава је изабрана за „лаж године” по избору читалаца Истиномера, сајта за проверу чињеница.[10][11]

На истој конференцији Несторовић је поводом ширења болести на северу Италије додао: „[...] Жене, слободно у шопинг у Италију, јер чујем да ће тамо сада бити велики попусти зато што нико жив сад неће да иде тамо. Само припремите мужеве за то ментално”.[8][12]

Политичка делатност Уреди

Несторовић је током деведесетих година био члан Српског покрета обнове и учествовао у демонстрацијама против Слободана Милошевића.[13] Након петооктобарских промена приступио је Демократској странци.[14]

Децембра 2021. године основао је Удружење за заштиту и унапређење положаја деце "Витезови реда змаја" и поручио да је спреман да се политички ангажује.[15]

На парламентарним изборима 2022. године, Несторовић је подржао изборну листу "Бошко Обрадовић - Српски покрет Двери - Милош Парандиловић - Патриотски блок за обнову Краљевине Србије"[16]

Контроверзе Уреди

Др Несторовић је у више наврата, гостујући по ТВ емисијама и у интервјуима за друге медије, у јавност износио бизарне псеудонаучне тврдње.

У априлу 2020. у јутарњем програму ТВ Прва је изјавио да је својевремено Тесла помоћу свог уређаја послао разарач америчке војске шест сати у будућност и потом натраг.[17]

У мају 2021. Српски телеграф је пренео изјаву др Несторовића из 2017. којом заступа став о телегонији код људи, односно тврдњу да жене рађају децу са генима свих људи са којима су до тада ступале у сексуалне односе.[18]

Једна од често цитираних Несторовићевих изјава је и она о томе како су светлооки људи потомци ванземаљаца, који су се пре 9.000 година парили са људским женама.[19]

Награде и признања Уреди

Библиографија Уреди

  • Branimir Nestorović, Dete sa astmom: priručnik za roditelje dece obolele od astme, Privredne publikacije, 1994, ISNB 86-82423-01-4;
  • Branimir Nestorović, Između dva sveta, Gnosis Lux, Beograd 2019, ISNB 978-86-900641-0-6.

Референце Уреди

  1. ^ а б „Служба пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике "Тиршова"”. Приступљено 16. август 2020. 
  2. ^ „Реферати о избору у звање”. 2009. 
  3. ^ „Preslobodne tvrdnje jednog pulmologa”. 
  4. ^ „Netačne tvrdnje da korona nije opasnija od gripa”. 
  5. ^ „Maske nisu beskorisne bez obzira na Nesterovića”. 
  6. ^ „Nema dokaza da ivermektin leči od kovida”. 
  7. ^ Димитријевић, Урош (3. 7. 2020). „Све кризе Кризног штаба”. BBC News на српском. Приступљено 11. 1. 2021. 
  8. ^ а б Јанковић, Марија (3. 3. 2020). „Корона вирус: Алкохол, смртност, шопинг у Италији и биолошки рат — колико су тачне изјаве званичника”. BBC News на српском. Приступљено 11. 1. 2021. 
  9. ^ Дедеић, Синиша (11. 3. 2020). „Немојте да лажете, нико није рекао да је корона најсмешнији вирус”. Истиномер. Приступљено 11. 1. 2021. 
  10. ^ „Све неистине политичара у Србији које су обележиле 2020. годину”. BBC News на српском. 29. 12. 2020. Приступљено 11. 1. 2021. 
  11. ^ Миљана, Рогач (29. 12. 2020). „Најсмешнији вирус, Вучић и Лаж године — неистине које су обележиле 2020.”. Истиномер. Приступљено 11. 1. 2021. 
  12. ^ Опријан, Бојана (12. 12. 2020). „Ковидсластичарна код предсједника Вучића”. Aljazeera Balkans. Приступљено 11. 1. 2021. 
  13. ^ „Интервју Бранимира Несторовића за "Ало"”. 19. децембар 2019. 
  14. ^ „Branimir Nestorović - Istinomer”. 
  15. ^ „Несторовић основао “Витезове реда змаја“, најавио улазак у политику”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-12-23. 
  16. ^ „Branislav Nestorović podržao koaliciju “Patriotski blok” Dveri-POKS”. Nedeljnik. 25. 03. 2022. 
  17. ^ „TESLINA VREMENSKA MAŠINA Doktor Nestorović je govorio o ublažavanju mera u borbi protiv korona virusa, a onda su stvari POSTALE JAKO BIZARNE”. Blic. 
  18. ^ „„Koliko ste imale partnera i šta dr Nestorović ima s tim?””. Istinomer. 
  19. ^ „DOKTOR NESTOROVIĆ I MISTER ZAVERA: Kako se naš čuveni pulmolog pretvorio u čoveka koji VERUJE U VANZEMALJCE i vremensku mašinu”. Blic. 
  20. ^ „Одликовања за заслужне појединце и институције – захвалност онима који се боре за животе грађана”. Радио телевизија Србије. 11. новембар 2020. 

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранимир_Несторовић&oldid=25467506”