Брано Мићуновић

црногорски предузетник

Бранислав Брано Мићуновић (Никшић, 1953Будва, 19. април 2024) био је контроверзни црногорски предузетник. Мићуновић је био власник више коцкарских и грађевинских предузећа у Црној Гори, више пута оптуживан за разне криминалне радње, од којих је увек био судски ослобођен.[1][2][3]

Брано Мићуновић
Датум рођења(1953-00-00)1953.
Место рођењаНикшићФНР Југославија
Датум смрти19. април 2024.(2024-04-19) (70/71 год.)
Место смртиБудваЦрна Гора
СупружникСветлана
Деца2

Биографија уреди

Мићуновић је рођен 1953. године у Никшићу. У млађим данима је тренирао бокс, а војску је служио у 63. падобранској бригади ЈНА. Први пут је његово име доспело у јавност 1983. године, где је Мићуновић био један од осумњичених за убиство Стјепана Ђурековића, југословенског руководица у загребачкој Ини, али никад није доказана његова умешаност.[2]

Током деведесетих година 20. века, био је, поред тадашњег председника владе Мила Ђукановића, један од петнаесторо оптужених за шверц цигаретама пред судом у Барију, али је тај поступак окончан због застарелости.[3] Следећи конфликт са законом је имао у 2000. години, када је ухапшен за убиство Никшићанина Радована Ковачевића испред Клиничког центра у Подгорици, али је 2007. године ослобођен кривице због недостатка доказа.[2]

За време истраге против нарко-боса Дарка Шарића 2011. године, српско Тужилаштво за организовани криминал је означило Мићуновића као блиског Шарићевог сарадника, организатора шверца дроге и цигарета у међународним размерама.[4]

Медији су пренели да је Мићуновићева супруга Светлана 2013. године тужила Прву банку, тада у власништву браће Аца и Мила Ђукановића, у вези са кредитом од 1,4 милиона евра за куповину, али су надлежни судови то демантовали.[5]

Мићуновић је са два пријатеља, Савом Вујовићем и Срђаном Мићуновићем, 6. јануара 2021. године ухапшен у Будви због недозвољеног поседовања ватреног оружја.[6]

Године 2023., Сједињене Америчке Државе су га, заједно са Миодрагом Давидовићем Даком, санкционисале и блокирале његову имовину у Америци, са образложењем да је Мићуновић деценијама водећа фигура у организованом криминалу у Црној Гори, још од времена СФР Југославије.[2] Саопштење поводом санкција даље наводи да је Мићуновић био најпознатији по шверцу цигарета, учешћу у корупцији са државним функционерима ради отуђивање јавне имовине у личну корист и подмићивању.[3]

Умро је 19. априла 2024. године у Будви од последица можданог удара.[1][7] Сахрањен је два дана касније у Моштаници код Никшића, уз присутво Мила Ђукановића и других функционера ДПС-а. Опроштајни говор у име братства Мићуновића је дао некадашњи црногорски министар културе Бранислав Мићуновић.[8]

Приватни живот уреди

Мићуновић је био ожењен Светланом са којом је имао ћерку Андреу и сина Ђорђа, који се оженио Зораном 2017. године, и има једно дете. И супруга и деца су укључени у разне породичне послове у разним улогама.[5][9]

Референце уреди

  1. ^ а б „Умро Брано Мићуновић”. Дан. 19. 4. 2024. Архивирано из оригинала 20. 4. 2024. г. 
  2. ^ а б в г „Ко је био Брано Мићуновић?”. Дан. 19. 4. 2024. Архивирано из оригинала 20. 4. 2024. г. 
  3. ^ а б в Лајовић, Вук; Михајловић, Данило (19. 4. 2024). „Умро Брано Мићуновић”. Вијести. Архивирано из оригинала 20. 4. 2024. г. 
  4. ^ „Брано Мићуновић био у захтјеву српског тужилаштва за прислушкивање Шарића”. Вијести. 29. 6. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2023. г. 
  5. ^ а б Лајовић, Вук; Радуловић, Мила (30. 6. 2013). „Прва банка дала Мићуновићевима 1,4 милиона у вријеме забране”. Вијести. Архивирано из оригинала 15. 09. 2023. г. 
  6. ^ „Мићуновић пуштен да се брани са слободе, полиција се коначно огласила”. ЦДМ. 8. 1. 2021. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. 
  7. ^ „Нови детаљи о смрти Брана Мићуновића”. Новости. 19. 4. 2024. Архивирано из оригинала 20. 04. 2024. г. 
  8. ^ Шкорић, Милица (21. 4. 2024). „Сахрањен Брано Мићуновић: Стотине људи испратило бизнисмена на вечни починак, дошао Мило Ђукановић са породицом”. Новости. 
  9. ^ „Син Брана Мићуновића чека друго дијете”. ЦДМ. 1. 9. 2023. Архивирано из оригинала 20. 4. 2024. г.