Бјелоплећи бјелорепан

Бјелоплећи бјелорепан или велики штекавац (лат. Haliaeetus pelagicus) је велики орао из фамилије Accipitridae, која обухвата и многе друге дневне птице грабљивице попут луња, мишара, осичара и еја. Ова врста, по просјеку јединки, представља најтеже орлове на свијету, тежине од 6,8 до 9 килограма.

Бјелоплећи бјелорепан
Haliaeetus pelagicus 2.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
H. pelagicus
Биномијално име
Haliaeetus pelagicus
(Pallas, 1811)
Подврсте

види у тексту

Haliaeetus pelagicus distr.png
     само размножавање

     током цијеле године      само зими      могу се срести

Синоними

Aquila pelagica (Pallas, 1811)
Falco leucopterus Temminck, 1824
Falco imperatorKittl., 1832
Thalassaetus pelagicus(Pallas)

Легу се на Камчатки, у обалној зони Охотског мора, долини ријеке Амур, сјеверу Сахалина и Шантарским острвима у Русији. Већина јединки зиму проводе јужније, у јужним дијеловима Курилских острва и у Хокаиду, у Јапану. Бјелоплећи бјелорепани, међутим, мање напуштају своје основне области за разлику од сродних бјелорепана и њихових младунаца.

Физичке особинеУреди

Бјелоплећи бјелорепани представљају највећу врсту из рода Haliaeetus и једну од највећих птица грабљивица уопште. Дужина се креће од 86,5 до 105 центиметара, а распон крила од 203 до 241 центиметара. У просјеку, женке су тешке од 6,8 до 9 килограма, а мужјаци су знатно лакши и теже од 4,9 до 6 килограма. Постоји непотврђен податак о женки која се наводно хранила претежно лососом и тежила 12,7 килограма.

СтатусУреди

Бјелоплећи бјелорепани су окарактерисани као рањиви. Главне пријетње преживљавању представљају промјене животне околине, индустријско загађење и прекомјерно рибарење. Процјењује се да тренутно постоји око 5.000 јединки ове врсте, и да се овај број и даље смањује.

СистематикаУреди

Постоје двије подврсте бјелоплећих бјелорепана: Haliaeetus pelagicus pelagicus и Haliaeetus pelagicus niger. Подврста Haliaeetus pelagicus niger живи у Кореји, и има бијело перје само по репу. Ова подврста је предмет научне расправе; по некима је у питању измијењена а не заиста генетички различита врста. У сваком случају, ова подврста је крајем 1950-их истријебљена кроз лов и смањење животног простора.


ИсхранаУреди

Бјелоплећи бјелорепани се углавном хране рибом, нарочито лососом и пастрмком. Поред рибе, хране се и морским птицама, сисарима и стрвином. Иако се понекад хране младунцима фока, оне им као храна служе углавном у облику стрвине.

РазмножавањеУреди

Ови орлови граде по неколико високих гнијезда (висине око 1,5 метара, пречника и до 2,5 метара), смјештених на високим стаблима или стијенама. Претпоставља се да периодично живе мало у једном, мало у другом гнијезду.

Након удварања, које почиње обично између фебруара и марта, и парења, женке обично полажу своја прва јаја у периоду од априла до маја. Обично само по једно младунче преживи у гнијезду. Након периода инкубације од 39-45 дана пилићи, перја боје између пепео-сиве и бијеле, излазе из јаја. Ускоро перје постаје смеђе, а кроз око 2,5 мјесеца уче да лете. Полну зрелост стичу у доби од 4 до 5 година старости. Пунољетно перје бјелоплећих бјелорепана се појављује тек кад имају између 8 и 10 година старости.

ИзвориУреди

  1. ^ BirdLife International. (2016). Haliaeetus pelagicus. The IUCN Red List of Threatened Species.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди