Вардарска Србија

Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.[1]

Територијални развој Србије од 1815. до 1913. године

У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.[2][3]

Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne,[4][5][6] или Serbie du Vardar.[7][8][9]

Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[10]

Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба.[11] Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку.[12] На другој страни, након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.[13]

Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".[14]

У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia".[3][15][16][17] У немачкој публицистици појам се преводи као "Vardarisch-Serbien" или "Vardar-Serbien".[18]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Дело 1914, стр. 443.
  2. ^ Цвијић 1914, стр. 6, 8-9.
  3. ↑ 3,0 3,1 Žuljić 1991, стр. 359.
  4. ^ Devas 1918, стр. 432-434, 446-448.
  5. ^ Rojc 1919, стр. 58, 60.
  6. ^ Demangeon 1920, стр. 407.
  7. ^ Devas 1918, стр. 15-16, 157, 328.
  8. ^ Cvjetiša 1918, стр. 14.
  9. ^ Mirkovitch 1925, стр. 521.
  10. ^ Економист 1924, стр. 655.
  11. ^ Јеленић 1923, стр. 10-11, 201, 262, 302, 465-466.
  12. ^ Нови живот 1923, стр. 52.
  13. ^ Гласник Југословенског професорског друштва 1930, стр. 825.
  14. ^ Danopoulos & Messas 1997, стр. 159.
  15. ^ Bulgarian Quarterly 1991, стр. 75.
  16. ^ Eurobalkans 1994, стр. 34.
  17. ^ Koliopoulos & Veremis 2009, стр. 208-209.
  18. ^ Kreiser 2011, стр. 76.

ЛитератураУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вардарска_Србија&oldid=23534901”