Вардарска Србија
Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.[1]
У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.[2][3]
Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne,[4][5][6] или Serbie du Vardar.[7][8][9]
Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[10]
Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба.[11] Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку.[12] На другој страни, након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.[13]
Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".[14]
У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia".[3][15][16][17] У немачкој публицистици појам се преводи као "Vardarisch-Serbien" или "Vardar-Serbien".[18]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Дело 1914, стр. 443.
- ^ Цвијић 1914, стр. 6, 8-9.
- ↑ 3,0 3,1 Žuljić 1991, стр. 359.
- ^ Devas 1918, стр. 432-434, 446-448.
- ^ Rojc 1919, стр. 58, 60.
- ^ Demangeon 1920, стр. 407.
- ^ Devas 1918, стр. 15-16, 157, 328.
- ^ Cvjetiša 1918, стр. 14.
- ^ Mirkovitch 1925, стр. 521.
- ^ Економист 1924, стр. 655.
- ^ Јеленић 1923, стр. 10-11, 201, 262, 302, 465-466.
- ^ Нови живот 1923, стр. 52.
- ^ Гласник Југословенског професорског друштва 1930, стр. 825.
- ^ Danopoulos & Messas 1997, стр. 159.
- ^ Bulgarian Quarterly 1991, стр. 75.
- ^ Eurobalkans 1994, стр. 34.
- ^ Koliopoulos & Veremis 2009, стр. 208-209.
- ^ Kreiser 2011, стр. 76.
ЛитератураУреди
- Цвијић, Јован (1914). „Географски и културни положај Србије”. Босанска вила. 29: 1—9.
- Дело. 71. Београд. 1914.
- Devas, Georges Y. (1918). La nouvelle Serbie: Origines et bases sociales et politiques, renaissance de l'État et son développement historique, dynastie nationale et revendications libératrices. Berger-Levrault.
- Cvjetiša, Frano (1918). Les problèmes nationaux de l'Autriche-Hongrie: Les Yougoslaves (PDF). Paris: Bossard.
- Rojc, Milan (1919). Le littoral yougoslave de l'Adriatique. Zagreb: Imprimerie provinciale.
- Demangeon, Albert (1920). „La Bulgarie”. Annales de Géographie. 29 (162): 401—416.
- Нови живот. 15. Београд. 1923.
- Јеленић, Ђурђе (1923). Нова Србија и Југославија. Београд.
- Економист. 10. Београд. 1924.
- Mirkovitch, Borivoié B. (1925). „Le Transit par Salonique”. Les Annales politiques et littéraires: Revue populaire paraissant le dimanche. 85 (No. 2212): 520—521.
- Гласник Југословенског професорског друштва. 10. Београд. 1930.
- Žuljić, Stanko (1991). „A critical assessment of certain of J. Cvijić’s conclusions and messages in his antropogeographic research”. Geographical Papers. 8: 345—391.
- Eurobalkans. 17. Athens. 1994.
- Bulgarian Quarterly. 1. Sofia-Bendern. 1991.
- Danopoulos, Constantine P.; Messas, Kostas G. (1997). Crises in the Balkans: Views from the Participants. Westview Press.
- Koliopoulos, John S.; Veremis, Thanos M. (2009). Modern Greece: A History since 1821. John Wiley & Sons.
- Kreiser, Klaus (2011). Atatürk: Eine Biographie. C.H.Beck.