Вардарска Србија

Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века,[1] првенствено међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.[2]

Територијални развој Србије од 1815. до 1913. године

У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.[3][4]

Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne,[5][6][7] или Serbie du Vardar.[8][9][10]

Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[11] Из истих разлога, становници ове области су у регионалном смислу означавани не као "Македонци", већ као вардарски Срби,[12] или Вардарци.[13]

Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба.[14] Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку.[15] Након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.[16]

Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".[17][18]

У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia".[4][19][20] У немачкој публицистици појам се преводи као "Vardarisch-Serbien" или "Vardar-Serbien".[21] На грчком језику, назив гласи "Βαρδαρική Σερβία" или "Σερβία του Βαρδάρη".[22]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Срећковић 1888, стр. 859.
  2. ^ Бакић 1914, стр. 443, 446.
  3. ^ Цвијић 1914, стр. 14, 19-20.
  4. ^ а б Žuljić 1991, стр. 359.
  5. ^ Devas 1918, стр. 432-434, 446-448.
  6. ^ Rojc 1919, стр. 58, 60.
  7. ^ Demangeon 1920, стр. 407.
  8. ^ Devas 1918, стр. 15-16, 157, 328.
  9. ^ Cvjetiša 1918, стр. 14.
  10. ^ Mirkovitch 1925, стр. 521.
  11. ^ Обрадовић 1924, стр. 644, 655.
  12. ^ Цвијић 1914, стр. 1.
  13. ^ Ђорђевић 1923, стр. 52-57, 83-87.
  14. ^ Јеленић 1923, стр. 10-11, 201, 262, 302, 465-466.
  15. ^ Ђорђевић 1923, стр. 52.
  16. ^ Гласник Југословенског професорског друштва 1930, стр. 825.
  17. ^ Yannas 1997, стр. 34.
  18. ^ Danopoulos & Messas 1997, стр. 159.
  19. ^ Grigorova 1991, стр. 75.
  20. ^ Koliopoulos & Veremis 2009, стр. 208-209.
  21. ^ Kreiser 2011, стр. 76.
  22. ^ Θάνος Κάλλης (2020): Το Βραβείο Ειρήνης της Έσσης και η Συμφωνία των Πρεσπών

ЛитератураУреди