Вахидин Прелић

српски глумац

Вахидин Прелић (Сјеница, 8. јуна 1974) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац. Првак је драме ужичког Народног позоришта. [1]

Вахидин Прелић
Лични подаци
Датум рођења(1974-06-08)8. јун 1974.(50 год.)
Место рођењаСјеница, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет уметности
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаГранице, кише — Здравко
Јужни ветар — инспектор Папа
Веза до IMDb-а

Каријера

уреди

Вахидин Прелић је рођен у Сјеници, 8. јуна 1974. године.[2] Глуму је завршио на Факултету уметности Универзитета у Приштини, у класи професора Бошка Димитријевића. На позив Немање Ранковића отишао је у ужичко Народно позориште,[3][4][5] где је добио улогу у представи Кокана Младеновића Како засмејати господара, а недуго затим у још неколико комада.[6] Дипломирао је монодрамом Хамлет машина,[7] са којом је учествовао и на Фестивалу монодраме и пантомиме 2000. године.[8]

У ужичком Народном позоришту одиграо је значајан број улога и добио више награда, а у тој кући стекао је статус првака драме.[9] Играо је у нишком Народном позоришту, као и у Позоришту младих у Новом Саду. Појавио се у неколико епизода прве сезоне телевизијске серије Ургентни центар, а у црногорском филму Границе, кише из 2018. године остварио је главну мушку улогу.[7] Значајнији раст популарности телевизијске публике добио је након серије Јужни ветар, у којој је тумачио лик инспектора Папе.[10]

Заједно са још неколико уметника, Прелић се током ванредног стања у Републици Србији, због епидемије вируса корона, укључио у рад Изванредног позоришта, па су своје представе изводили уживо, преко интернета.[11]

Осим позоришта и филма испробао је се и у снимању музичких спотова које је снимио у сарадњи са српским продуцентом познатим под псеудонимом DJ QB.[12]

Улоге

уреди

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
2000.-те
2003. Илка Чума
2009. Зона мртвих[13] Агент Ботин
2010.-те
2011. Игра истине заменик директора
2014—2015. Ургентни центар Михајло Христић
2015. Non chiedere perchè Предраг Костић
2015. Мач освете
2015. L'angelo Di Sarajevo[7]
2017. My Daughter Is Missing Стефан
2018. Надолазећи Аргун
2018. Границе, кише Здравко
2019. Шавови
2019. Infiltration Милош
2019.[14] Dreams бизнисмен
2019. Мамонга Младен
2019. Предстража Младен
2016—2020. Убице мог оца лекар
2020.-те
2020. Јужни ветар (серија) инспектор Папа
2020. Мочвара (серија) Игор
2023. Игра судбине (серија) Психијатар Поповић


Позоришне представе

уреди
  • Атентат
  • Богојављенска ноћ
  • Брод љубави (Изванредно позориште)[15]
  • Виктор или деца на власти
  • Вртешка
  • Вишњик
  • Добро јутро, лаку ноћ
  • Доротеј[7]
  • Дошљаци
  • Жанка
  • Жорж Данден
  • Инес де Кастро
  • Кабаре женски оркестар
  • Како засмејати господара
  • Капетан Џон Пиплфокс
  • Карданус
  • Конкурс
  • Копље
  • Коштана
  • Ко се боји Вирџиније Вулф
  • Краљ лир
  • Лизистрата
  • Луди од љубави[7]
  • Мајстор и Маргарита
  • Мандрагола
  • Ментална хигијена
  • Народни посланик
  • Необична пошиљка
  • Нечисте силе
  • Одисеј не станује овде
  • Одумирање међеда
  • Пер Гинт
  • Пилад
  • Повратак
  • Покојник
  • Порфирогенеза
  • Посета
  • Прах и пепео
  • Румунија 21
  • Сан летње ноћи (Изванредно позориште)[16]
  • Свечана вечера у погребном предузећу
  • Сербио, земљо рода мога - Стеријин пут у Србе
  • Систем
  • Слуга двају господара
  • Смећарник
  • Сплетка и љубав
  • Тартиф
  • Умри мушки
  • Хамлет машина
  • Хамлет ол старс (Позориште младих)[7]
  • Хасанагиница
  • Хроми идеали
  • Чорба од канаринца
  • Чудо у Шаргану
  • I forget

Награде и признања

уреди
  • Награда за младог глумца на фестивалу Вршачка позоришна јесен, за улогу у представи Пер Гинт (2001)
  • Новоустаљена награда Академије уметности Универзитет Браћа Карић, за глумачку бравуру у представи Тартиф, на Данима комедије у Јагодини (2003)
  • Награда за најбољег младог глумца у представи Атентат на Јоакимфесту (2006)
  • Награда за најбољу мушку улогу у представи Пилад на Међународном фестивалу драме „Стоби”
  • Равноправна глумачка награда на 44. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” одржаном у Крушевцу, за улогу у представи Дошљаци (2008)
  • Награда за најбољу мушку улогу у представи Смећарник на 50. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” одржаном у Лесковцу (2014)[17]

Референце

уреди
  1. ^ К, Љ. (10. 2. 2017). „Носе је животни ветрови”. uzickanedelja.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  2. ^ „Вахидин Прелић”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  3. ^ Пејовић, Бранко (5. 5. 2010). „Ужичанин режира представе у Хрватској”. Политика. Приступљено 15. 4. 2020. 
  4. ^ Miletić, S. (2017). „Intervju Nemanja Ranković”. Нови Тврђава театар. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  5. ^ Kovačević, Nenad (13. 11. 2017). „Nemanja Ranković: Pozorište mora da promoviše humanost”. Данас. Приступљено 15. 4. 2020. 
  6. ^ Tanović, Boris. „Vahidin Prelić: Pozorište će uvek biti moja najveća pasija”. uzickagimnazija.edu.rs. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  7. ^ а б в г д ђ Глигоријевић, Звездана (3. 8. 2017). „Од ужичког позоришта до америчких филмова”. uzickanedelja.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  8. ^ „2000. година”. Фестивал монодраме и пантомиме. јул 2000. Архивирано из оригинала 05. 08. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  9. ^ „Vahidin Prelić”. Народно позориште Ужице. Приступљено 15. 4. 2020. 
  10. ^ Šaponjić, Zoran (4. 4. 2020). „VAHIDIN PRELIĆ, POLICAJAC IZ SERIJE JUŽNI VETAR: Ljudima smeta što je Stupar gej, a ne to što je korumpiran”. Курир. Приступљено 15. 4. 2020. 
  11. ^ Jakovljević, Marija (31. 3. 2020). „Vladan Slavković: Prva pozorišna premijera na internetu”. Нова С. Приступљено 15. 4. 2020. 
  12. ^ „Музички спот”. YouTube. 
  13. ^ Janković, Zoran (21. 5. 2019). „Obeležavanje desetogodišnjice od premijere „Zone mrtvih“ u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu”. Филмски центар Србије. Приступљено 15. 4. 2020. 
  14. ^ „Premijera filma “Dreams” Anđele Andrić u Jugoslovenskoj kinoteci”. Факултет за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. 16. 5. 2019. Архивирано из оригинала 12. 09. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  15. ^ Kovačević, N. (31. 3. 2020). „Premijera komada „Brod ljubavi“ večeras uživo na internetu”. Данас. Приступљено 15. 4. 2020. 
  16. ^ „Premijera predstave “San letnje noći. Izvanredno pozorište. Фејсбук. 14. 4. 2020. Приступљено 15. 4. 2020. 
  17. ^ „Nagrade 50. festivala Joakim Vujić”. seecult.org. 5. 10. 2014. Приступљено 15. 4. 2020. 

Спољашње везе

уреди