Велика сфинга у Гизи

Велика сфинга у Гизи у Египту је далеко највећа и најчувенија статуа сфинге. Она представља лежећег лава са људском главом.[1] Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2700–2600. година пре нове ере. Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пустиње. Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама. Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде. Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.[2]

Велика сфинга код Гизе, у позадини је Кеопсова пирамида
Поглед спреда са Кефреновом пирамидом у позадини

Оригинални облик сфинге је исечен из стене и од тада је обновљен слојевима кречњачких блокова..[3] Дужина му је 73 m (240 ft) од шапе до репа, 20 m (66 ft) висока од основе до врха главе и 19 m (62 ft) широка на задњим боковима.[4] Нос јој је из непознатих разлога одломљен између 3. и 10. века нове ере.

Сфинга је најстарија позната монументална скулптура у Египту и једна од најпрепознатљивијих статуа на свету. Археолошки докази сугеришу да су је створили стари Египћани Старог краљевства за време владавине Кефрена (око 2558–2532 пне).[5][6][7]

ИменаУреди

Оригинално име које су креатори Старог краљевства дали sфинги је непознато, пошто храм Сфинге, ограђени простор и вероватно сама Сфинга нису били завршени у то време, те је културни материјал био ограничен.[8] У Новом краљевству, Сфинга је била поштована као соларно божанство Хор-ем-акет (енгл. „Horus of the Horizon”; хеленизовано: Harmachis),[9] и фараон Тутмос IV (1401–1391 или 1397–1388 пне).) ју је посебно навео као такву у својој Стели снова.[10]

Уобичајено име „сфинга“ дато је у класичној антици, око 2.000 година након општеприхваћеног датума његове изградње, позивајући се на грчку митолошку звер са главом жене, сокола, мачке или овце и телом лава са крилима орла. (иако, као и већина египатских сфинги, Велика сфинга има мушку главу и нема крила).[11] Енглеска реч сфинга долази од старогрчког Σφίγξ (транслитерисано: sphinx) очигледно од глагола σφίγγω (транслитерисано: sphingo / енгл. to squeeze)), по грчкој сфинги која је давила свакога ко није успео да одговори на њену загонетку.

Средњовековни арапски писци, укључујући ал-Макризија, називају Сфингу арапским коптским именом Белхиб (арап. بلهيب) и Белхавија (арап. بلهويه),[12] које заузврат потиче од pꜣ-Ḥwr, имена Хауронанита са којим је сфинга идентификована. Савремени египатски арапски назив је أبو الهول (ʼabu alhōl / ʼabu alhawl IPA: [ʔabu alhoːl], „Застрашујући“; дословно „Отац страха“) што је фоно-семантичко подударање са коптским именом.[13]

ИсторијаУреди

Старо краљевствоУреди

 
Природна стена у Фарафри - Египат

Сфинга је монолит исклесан из стене платоа, који је такође служио као каменолом за пирамиде и друге споменике у овој области.[14] Египатски геолог Фарук Ел-Баз је сугерисао да је глава Сфинге можда била прво исклесана, из природног јарданга, односно гребена стене коју је исклесао ветар. Они понекад могу постићи облике који подсећају на животиње. Ел-Баз сугерише да је „јарак“ или „ров“ око Сфинге можда касније извађен како би се омогућило стварање целог тела скулптуре.[15]

Археолошки докази сугеришу да је Велика Сфинга настала око 2500. године пре нове ере за фараона Кефрена, градитеља Друге пирамиде у Гизи.[16] Камење исечено око тела Сфинге коришћено је за изградњу храма испред њега, међутим ни ограда ни храм никада нису завршени, а релативна оскудица културног материјала Старог краљевства сугерише да култ Сфинге није успостављен у то време.[17]

Селим Хасан, пишући 1949. о недавним ископавањима ограђеног простора Сфинге, забележио је ову околност:

Узимајући све у обзир, чини се да морамо одати признање за подизање ове, најдивније статуе на свету, Кефрену, али увек са овом резервом: да не постоји ни један савремени натпис који повезује Сфингу са Кефреном, колико год вероватно да се то чинило, доказе морамо третирати као посредне, све док срећан окрет лопатице багера не открије свету дефинитивну референцу на постављање Сфинге.[18]

Да би се изградио храм, северни периметарски зид храма у долини Кефрена је морао бити деконструисан, те из тога следи да је погребни комплекс Кефрена претходио стварању Сфинге и њеног храма. Штавише, угао и локација јужног зида ограђеног простора сугерише да је насип који повезује Кефренову пирамиду и храм у долини већ постојао пре планирања Сфинге. Нижи основни ниво храма Сфинге такође указује на то да не датира пре долине храма.[5]

Промене сфинге током временаУреди

Сфинга је током времена претрпела многа оштећења. Клесана је у кречњаку а временом је дошло до затрпавање скулптуре песком и обрушавању засутих делова. Први покушаји да се ископају засути делови су се остварили током 1400-их година п. н. е. када је на основу одлука Тутмоса IV откопана до видљивости предње шапе где је постављена стела на помен овог догађаја.

Сфинги фали првобитно отприлике један метар широки нос (њушка). Јако раширена легенда тврди да су га одстрелили Наполеонови ратници приликом његових похода на Египат. Ово тврђење се не заснива на истини јер постоје слике пре Наполеонових похода на којима већ не постоји овај део сфинге. Египатски историчар ал-Макризи приписује уништење носа суфијском фанатику именом Мухамад Саим ал-Дахр који је био огорчен тиме што су сељеци поштовали сфингу да би тиме побољшали своје приносе. Овај фанатик је за своје дело био обешен за вандализам. Уништење носа требало је да се одигра године 1378.

Године 1817. протекле су прва савремена ископавања која је водио капетан Ђовани Батиста Кавиџлија који је потпуно открио сфингине груди. У потпуности је откопана 1925. године.

Фотографије сфинге са супротне стране нису по правилу публиковане јер се у њеној близини налази Мек Доналдс и необично велико сметилиште на самом рубу Гизе.

Локација и описУреди

 
Задња страна сфинге

Велика сфинга се налази у Долини Гизе, на западној обали Нила. Гледа према истоку, страни света где излази Сунце. Има тело лава и људску главу. Смештена је поред пирамида, а нема носа и сматра се да то није било због Наполеона, вероватно због пешчаних олуја. Некада је била лепо обојена. Постоји легенда да се сфинга појавила краљевићу Тутмозису IV. и рекла му нека уклони песак око сфинге. Он је то учинио, те тако постао краљ. О сфинги се казују многе легенде и теорије. Њено лице припада богу Сунца, или фараону Кефрену.

НапоменеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „The Great Sphinx of Giza”. Ancient History Encyclopedia. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2018. Приступљено 2016-12-07. 
  2. ^ Sims, Lesley (2000). „The Great Pyramids”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 17. ISBN 0-7460-30673. 
  3. ^ „Saving the Sphinx – NOVA | PBS”. pbs.org. Приступљено 2016-12-07. 
  4. ^ Rigano, Charles (2014). Pyramids of the Giza Plateau. стр. 148. ISBN 9781496952493. 
  5. ^ а б „Sphinx Project « Ancient Egypt Research Associates”. 10. 9. 2009. Приступљено 12. 11. 2021. 
  6. ^ Dunford, Jane; Fletcher, Joann; French, Carole (ed., 2007). Egypt: Eyewitness Travel Guide Архивирано 2009-02-18 на сајту Wayback Machine. London: Dorling Kindersley, 2007. ISBN 978-0-7566-2875-8.
  7. ^ Lehner 1991.
  8. ^ Lehner 1991, стр. 96.
  9. ^ Hawkes, Jacquetta (1974). Atlas of Ancient Archaeology. McGraw-Hill Book Company. стр. 150. ISBN 0-07-027293-X. 
  10. ^ Bryan, Betsy M. (1991) The Reign of Thutmose IV. The Johns Hopkins University Press. pp. 145–146
  11. ^ „sphinx | mythology”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2016-12-07. 
  12. ^ „ص229 - كتاب المواعظ والاعتبار بذكر الخطط والآثار - ذكر الصنم الذي يقال له أبو الهول - المكتبة الشاملة الحديثة”. al-maktaba.org. Приступљено 12. 11. 2021. 
  13. ^ Peust, Carsten. „Die Toponyme vorarabischen Ursprungs im modernen Ägypten” (PDF). стр. 46. 
  14. ^ Zuberbühler, Franz Löhner, Teresa. „Stone quarries in ancient Egypt. Details about the Giza quarries, the granite quarries in Assuan and the Tura limestone quarries”. cheops-pyramide.ch. Приступљено 2016-12-08. 
  15. ^ Egyptology at the Dawn of the Twenty-first Century: Archaeology; INTERNATIONAL CONGRESS OF EGYPTOLOGISTS, Lyla Pinch Brock; American University in Cairo Press, 2003; pages 70-71
  16. ^ „Sphinx Project: Why Sequence is Important”. 2007. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2010. Приступљено 27. 2. 2015. 
  17. ^ „Who Built the Sphinx?” (PDF). Aeragram. 18 - 1: 2—6. 2017. 
  18. ^ Hassan 1953, стр. 164.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди