Википедија

Вељко Рогошић

Вељко Рогошић (Каштел Лукшић, 21. јул 1941 [1] − Сплит, 7. августа 2012)[2] био је хрватски пливач, вишеструки државни рекордер на 200 м прсно, 400 м и 1500 м слободно и светски првак у маратонском пливању. Спортиста који је оставио траг у хрватском и светском даљинском пливању. [3]

Вељко Рогошић
Лични подаци
Датум рођења(1941-07-21)21. јул 1941.
Место рођењаКаштел Лукшић, Краљевина Италија
Датум смрти7. август 2012.(2012-08-07) (71 год.)
Место смртиСплит, Хрватска

Од 2015. године одржава се Меморијални пливачки маратон Врбник - Нови - Вељко Рогошић на релацији Врбник - Нови Винодолски, коју је често пливао. [4] [5]

Биографија уреди

Рођен је 21. јула 1941. године у Каштел Лукшићу, где је живео до 1963. године. [1] Похађао је средњу школу за техничара бродоградње, а потом студирао организационе науке. Радио је као професор на рехабилитацији повређених. [1] Оженио се супругом Жељком 1963. године и имали су двоје деце, сина Вељка (р. 1964.) и ћерку Ведрану (р. 1967). [6] Из Сплита се вратио у родни Лукшић 1997. [1] Преминуо је у сплитској болници 7. августа 2012. године. [2]

Пливачка каријера уреди

Државна такмичења уреди

Рогошић је пливачку каријеру започео 1959. године у ПК Јадран из Сплита, чији је члан био до 1973. [7] Први државни рекорд оборио је 2. августа 1960. године у Борову на 400 м слободно. [7] За репрезентацију Југославије забележио је 203 наступа, 142 пута био државни првак у разним дисциплинама, а 51 пут је оборио државне рекорде у дисциплинама 1500 и 400 м.[7] Био је капитен репрезентације 15 година. [7]

Међународна такмичења уреди

Учествовао је на Олимпијским играма у Риму 1960. и Токију 1964. године, али се није пласирао у финале. [7] На Медитеранским играма постигао је највећи међународни успех освајањем сребрне медаље на 400 м слободно и бронзане медаље на 1500 м слободно у Напуљу 1963. Учествовао је и на играма у Тунису 1967. и Измиру 1971. [7] Остали међународни успеси укључују пето место на Европском првенству у Лајпцигу 1962. године на 1500 м слободно са новим националним рекордом и двоструко злато и рекорд на 200 м делфин на Балканским играма. [7] На европској ранг листи, 200 м делфин је неколико година држао друго место. [7]

Пливачки маратони уреди

Даљинским пливањем Рогошић се почео бавити у детињству, пливајући дионице дуге 5 км од Каштел Лукшића до Чиова. [6] Такмичарским пливачким маратонима почео је да се такмичи почетком 30-их година на крају своје професионалне пливачке каријере, а први маратон му је била деоница Супетар – Сплит 1971. [7] Исте године у Ричонеу у Италији освојио је своју прву титулу светског шампиона, а од 1971. до 1974. био је проглашен за најбољег маратонца света. [6] Победио је на многим светским пливачким маратонима укључујући Александрију, Сиднеј, Куков пролаз, Јангцекјанг и Онтарио где је поставио светски рекорд. [6] Такође је победник првог пливачког маратона у Старом граду одржаног 1976. године. [8]

Рогошић је пливао и на неколико спонзорисаних пливачких маратона, међу којима су најпознатији:

акција Удаљеност време Датум Белешка
Вис - Сплит 53,8 км 14:35 4. јула 1975. године [9]
Ламанш 32 км 11 х 27' 14. августа 2004. године први хрватски подвиг [10]
Савудрија – Превлака 1000 км 57 дана 2. јул - 27. август 2005 сценско пливање [6]
Град - Ричоне 225 км 50 х 10' 29-31. август 2006. мерено ГПС, Гинисов рекорд [11]
Тунис - Сицилија 171 км 50 х 26' 20-22. јул 2008 први подухват на секцији [12]

Године 2004. препливао је Ламанш у 63. години, поставши први Хрват и најстарији мушкарац којем је то пошло за руком. [10] Следеће године препливао је 1.000 км од Савудрије до Превлаке и поставио светски рекорд у етапном пливању. [6]

Популарна култура уреди

О Вељку Рогошићу написано је неколико некомерцијалних књига: [13]

  • Моје најдраже миље, 1974.
  • Јачи од мора, 1975.
  • Браздама партизанских бродова, 1977.

О маратонцу су снимљени и документарни филм Јачи од мора, редитеља Николе Бабића, и радио драма Маратонац. [13] Велика популарност 1960-их и 1970-их довела га је на телевизијске екране. Био је главни лик рекламе за Пипи (пиће компаније Далмацијавино) у којој песму пева Ђорђи Перузовић. [14] Глумио је у укупно 127 домаћих и страних реклама. [13]

Награде уреди

Неке од Рогошићевих награда, признања, повеља и плакета су: [13]

  • Сертификати за освојена прва места на Светском првенству (Капри – Наполи), 1971 – 1974.
  • Грб града Сплита, 1974.
  • Златни сат, Титов поклон за пливање на деоници Вис-Сплит и други успеси, 1975.
  • Награда града Сплита, 1975.
  • Повеља краљева хладне воде (ВПМСФ), 1976.
  • Светска повеља апсолутног маратонца (ВПМСФ), 1977.
  • Златни грб града Трогира, 1977.
  • Пливачка кућа славних Форт Лодердејла, 1992.
  • Гинисов светски рекорд за најдуже океанско пливање, 2006. [11]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г Veljko Rogošić: Životopis Архивирано 2012-08-11 на сајту Wayback Machine, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  2. ^ а б Slobodna Dalmacija (7. kolovoza 2012.): Preminuo legendarni Veljko Rogošić, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  3. ^ Slobodna Dalmacija (11. kolovoza 2002.): Finiš Buljanu, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  4. ^ http://www.tz-novi-vinodolski.hr/hr/plivacki_maraton_vrbnik_novi__memorijal_veljka_rogosica/448/21
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Архивирано из оригинала 2019-01-19. г. 
  6. ^ а б в г д ђ Nacional (17. travnja 2007.): Veljko Rogošić - veliki povratak morskog junaka Архивирано 2011-03-05 на сајту Wayback Machine, br. 596., Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з Veljko Rogošić: Sportski uspjesi Архивирано 2012-08-10 на сајту Wayback Machine, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  8. ^ Faros maraton: Popis pobjednika Faros maratona 1976.–2011. (muškarci) Архивирано 2013-09-07 на сајту Wayback Machine, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  9. ^ Jutarnji list (9. srpnja 2010.): 1975.: Uzbudljivo lutanje od Pule do Dubrovnika, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  10. ^ а б Slobodna Dalmacija (16. kolovoza 2004.): Veljko Rogošić preplivao kanal La Manche za 11 sati, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  11. ^ а б Guinnessova knjiga rekorda (2012.): Longest ocean swim, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  12. ^ Slobodna Dalmacija (23. srpnja 2008.): Veljko Rogošić: Ovo može napravit samo luđak, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  13. ^ а б в г Veljko Rogošić: Karijera za pamćenje Архивирано 2012-06-23 на сајту Wayback Machine, Preuzeto 8. kolovoza 2012.
  14. ^ Slobodna Dalmacija (7. prosinca 2011.): Pipi - to vam snagu daje... Novi zamah pića naše mladosti, Preuzeto 8. kolovoza 2012.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Рогошић&oldid=26839708”