Стари Град

Стари Град
Стари Град;
	Поглед на Стари Град са старог шквера
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска жупанија
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.781
— густина	52,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 11′ 02″ С; 16° 35′ 57″ И / 43.18399583121979° С; 16.599250467462944° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	2 m
Површина	52,59 km2
	Стари Град Стари Град на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Ђурђица Планчић (СДП)
Поштански број	21460
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	ST
Веб-сајт
	stari-grad.hr

Стари Град (итал. Cittàvecchia) је град у Хрватској на острву Хвару, у Сплитско-далматинској жупанији.^[1]

ИмеУреди

Становници га зову Стори Грод. Такође га зову и Паиз, иако се тај назив више односи на уже, старије градско језгро.

ПоложајУреди

Налази се на острву Хвару, на западу, на дну Старогројске увале (Старогруојчице ).

ИсторијаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Хвар.

Основан је као старогрчки Pharos, иако, због чињенице да је смештен на врло повољном месту, врло је могуће да је ту постојало и неко старије илирско насеље.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Стари Град је имао 2.781 становника, од чега у самом Старом Граду 1.885.

Град Стари ГрадУреди

Број становника по пописима^[2]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
4.494	4.720	5.511	5.990	5.975	5.007	5.027	4.258	3.388	3.433	3.231	3.016	2.857	2.884	2.817	2.781

Напомена: Настао из старе општине Хвар.

Стари Град (насељено место)Уреди

Број становника по пописима^[2]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
2.843	3.217	3.363	3.386	3.120	2.469	2.468	1.941	1.446	1.531	1.460	1.607	1.676	1.836	1.906	1.885

Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Рудина и Селца код Старог Града, као и део података у 1857. за насеље Рудина.

По Константину Порфирогениту некрштени Срби су први становници овога подручја након доласка Словена. Срби су основали подручје које се називало Паганија, а тим подручјем су владали три века. Становници Старог Града себе зову Старограјанима/Старогруојкама, а постоји и облик Паезани/Паезонка.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Стари Град је имало 1.836 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.674	91,17%
Југословени	40	2,17%
Срби	29	1,57%
Муслимани	18	0,98%
Албанци	11	0,59%
Чеси	6	0,32%
Словенци	5	0,27%
Словаци	4	0,21%
Мађари	2	0,10%
Македонци	2	0,10%
Украјинци	2	0,10%
Црногорци	2	0,10%
Грци	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Русини	1	0,05%
Турци	1	0,05%
остали	5	0,27%
неопредељени	13	0,70%
регион. опр.	2	0,10%
непознато	17	0,92%
укупно: 1.836

Кретање становништваУреди

Природно му гравитирају следећа насеља: Дол (локално: Дуол), Селца (локално: Сијелца, иј се меко изговори, слично као у руском ), Рудине, Врбањ (локално: Варбуоњ), Свирче.

НаречјеУреди

Становници говоре чокавским наречјем, који је врста чакавско икавског дијалекта.

Познати СтарограђаниУреди

Тонћи Тадић, др физике, хрватски „Заступник године“ у Сабору
Јанез Мароевић, хрватски маратонац
Винко Шољан, алфа и омега Старогруојскег маратона (Pharos maratona) у даљинском пливању
Тонко Мароевић, академик
Јурај Бијанкини, хрватски политичар из доба народног препорода
дон Шиме Љубић
Петар Хекторовић, аутор „Рибања и рибарског приговарања“

ИзвориУреди

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.