Вида Давидовић (Српско Сарајево, 29. јануар 1998)[1] српска је драмска списатељица и сценаристкиња. Њене драме се изводе у Србији и Босни и Херцеговини. Претежно је интересују теме односа жене према телесности, одрастању и трауми. "Мучнина: о неодрастању" је њен први роман.[2] Роман ушао у ширу селекцију Нинове награде 2023. године.[3][4]

Вида Давидовић
Вида Давидовић
Лични подаци
Датум рођења(1998-01-29)29. јануар 1998.
Место рођењаСрпско Сарајево, Република Српска, БиХ

Биографија уреди

Основну школу и гимназију завршила је у Бањој Луци.[5] Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. На истом факултету је и мастерирала на смјеру Теорија драмских уметности и медија.[6] Похађа мастер студије креативног писања на Универзитету Небраска у Линколну као Фулбрајтов стипендиста Владе САД.[7] Сарадница је Недељниковог портала Велике приче.[8]

Стваралаштво уреди

Филм уреди

Сценариста је кратких играних филмова: „Матура” у режији Гвозден Илић. Филм је учествовао на више од петнаест фестивала широм свијета. Добио је Специјалну награда за најбољи домаћи филм 12. издања Мерлинка фестивала у Београду, награда која се додељује у сарадњи са Филмским центром Србије.[9] Такође, по њеним сценаријима снимљени су филмови "Беле раде", „Ребра“ и „Срце“, у режији Гвоздена Илића.[2] Тара Гојковић је, по њеном сценарију, режирала филм „У раменима“.[2] Филм на 28. Фестивалу ауторског филма у Београду добио Специјално признање у селекцији „Најхрабрији филм Храброг Балкана”.

Позориште уреди

Награде уреди

  • Награда Јосип Колунџић, Катедра за драматургију ФДУ школска 2018-2019.
  • Награда Слободан Селенић за најбољу дипломску драму ФДУ 2021.
  • Специјална награда за драмски текст Хартефакта 2021.
  • Стеријина награда за најбољи домаћи драмски текст за 2021/2022.[11]
  • Специјално признање за драматизацију, на 16. Међународном фестивалу позоришта „Златна вила” у Приједору 2023. за представу „На рубу памети“.[12]

Референце уреди

  1. ^ kazaljka (2023-05-12). „Ja, Vida Davidović”. Kazaljka (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-07. 
  2. ^ а б в „Knjige | Autor | Vida Davidović | Kontrast izdavaštvo - Vredno priče”. kontrastizdavastvo.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-07. 
  3. ^ „Vida Davidović: Osjećam da će ljepota promijeniti svijet”. Srpskainfo (на језику: српски). 2023-10-26. Приступљено 2024-03-07. 
  4. ^ „Objavljen širi izbor za NIN-ovu nagradu, među odabranim i roman Banjalučanke Vide Davidović” (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-07. 
  5. ^ Isović Dobrijević, Maja (7. 3. 2023). „Spisateljica Vida Davidović za BUKU: Svi smo oštećeni mučnim odrastanjem”. Buka. Приступљено 7. 3. 2024. 
  6. ^ „RTS :: Radio Beograd 2 :: Vida Davidović”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-07. 
  7. ^ Lazukic, Natasa (2024-02-29). „TRANSGENERACIJSKE TRAUME SU UPALJENI OŽILJCI: Vida Davidović o novoj predstavi "Mali ratovi i kabine Zare". Novosti (на језику: српски). Приступљено 2024-03-07. 
  8. ^ d.o.o, cubes. „Vida Davidović”. Velike Priče (на језику: српски). Приступљено 2024-03-07. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з „Žiri jednoglasno izabrao pobjednika: Vidi Davidović nagrada za najbolji dramski tekst”. Srpskainfo (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2024-03-07. 
  10. ^ Ratkovic, Marija (2023-04-22). „Vida Davidović: Strah od pekare je strah od života”. Journal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-07. 
  11. ^ ГС (2022-05-14). „Представа “Црна овца” по тексту Виде Давидовић најбоља на фестивалу “Јоаким Вујић. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-07. 
  12. ^ „Šest nagrada kragujevačkoj predstavi „Na rubu pameti” na festivalu „Zlatna vila” u Prijedoru: Krleža odigran pod svetlom mobilnih telefona publike - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-10-29. Приступљено 2024-03-07.