Википедија:Сјајни чланци/Гласање/Уклањање/Априлски рат

Априлски рат уреди

Мислим да чланак са налепницама не заслужује да се нађе међу изабранима.--Војвода разговор 19:18, 31. јул 2008. (CEST) Гласање траје до:[одговори]

Гласови уреди

  1.   за--Војвода разговор 19:18, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]
  2.   за-—Јакша (разговор) 19:47, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]
  3.   заУз мало сређивања би можда могао да буде изабран за добар чланак, али у тренутном стању свакако не заслужује да буде међу сјајним. --Краљевић Марко (разговор) 20:21, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]
  4.   за није за сјајан. Мислим да сад није ни за добар --Јован Вуковић (р) 21:02, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]
  5.   за Slažem se s Jovanom. Nema ni jednu jedinu referencu. --loshmi (разговор) 21:10, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]
  6.   за--Павле (разговор) 16:20, 1. август 2008. (CEST)[одговори]

Коментари уреди

Ево, само летимичан преглед секције о бомбардовању Београда открива масу погрешних података. Операција се није звала Казнена одмазда (лош превод са немачког), већ Страшни суд. Каже се да је погинуло 10.000 Београђана. Вероватно је погинуло око 2200 људи (подаци са сајта града Београда), сигурно не више од 4000. Народна библиотека Србије није порушена, већ само запаљена у бомбардовању. Нисам сигуран да ли је у бомбардовању учествовала 3. или 4. флота, али и то треба проверити.

Чак је и интерпретација уговора потписаног са Тројним пактом потпуно нетачна.

Овако произвољан чланак је срамота за википедију. По ком основу је ово сјајан чланак? —Јакша (разговор) 19:47, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]

Не говорим немачки језик па не знам да ли је превод назива операције исправан. Међутим, у домаћој литератури се ова операција немачког ваздухопловства назива "Казнена одмазда" - Илустрована историја ваздухопловства "Ратници неба" из 1987. год. у издању Вук Караџић и Службени лист СФРЈ, стр. 110. Што се немачког ваздухопловства тиче, у истој књизи наведено је да је бомбардовање Београда извршила немачка 4. ваздушна флота под командом генерала Лера што се да исправити. Када су у питању цивилне жртве, врло је тешко дати прецизан број погинулих. Док данас домаћи извори наводе цифру која се креће од 2.000 до 4.000 погинулих цивила, страни извори оперишу са значајно већим цифрама, нпр. у књизи "Луфтвафе" аутора Алфреда Прајса, на страни 68 наводи се да је у бомбардовању Београда страдало 17.000 цивила. Наравно, у чланку би било пожељно навести све цифре које се могу референцирати. Не бих рекао да је чланак баш срамота, али свакако није савршен. Јакша, по твом коментару претпостављам да желиш да овај чланак буде уклоњен са списка сјајних. Ако је тако, онда треба да промениш свој глас у За. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 20:36, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]

ОК, предухитрио си ме. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 20:37, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]

Нажалост, литература из прошлости је радо користила мистерије типа „број погинулих се вероватно никад неће знати“. То је ненаучно. Зна се тачан број стрељаних у Крагујевцу, приближан број погинулих у бомбардовањима Београда, укључујући педантне немачке извештаје, а зна се оквирно и број убијених у Јасеновцу. Можда тај Енглез тврди да је било 17.000 жртава, али за тај податак данас знамо да је нетачан и јако преувеличан.

Мислим да је чланак лош јер у скоро сваком одељку наилазим на чињеничне нетачности. Поред тога, тон чланка је јако емотиван и пун субјективних квалификација у стилу фељтонског новинрства (корпус се сјурио, пропаст је све брже и брже текла, пркосили су својим херојством, права је енигма). Провејава и склоност одређеном политичком ставу. Поздрав. —Јакша (разговор) 21:18, 31. јул 2008. (CEST)[одговори]

већ само запаљена у бомбардовању-ово свакако не би уврстио у мане чланка. Зграда библиотеке није уништена али је библиотека уништена спаљивањем што је и суштина реченог. Друго рећи да број погинулих вертоватно никада неће бити тачно одређен није ништа необично и ненаучно. Проблематично би било наводити бројеве које је немогуће поткрепити неким доказом. Наравно ако је новија литература донела нове податке треба их уврстити али ако заиста није могуће утврдити неки број то треба и навести.--Војвода разговор 22:21, 1. август 2008. (CEST)[одговори]
Стицајем околности, читао сам историјска сведочанства о овој трагедији. Запаљиве бомбе су направиле мањи пожар на крову библиотеке. Неки људи (чини ми се ватрогасци) су покушали да уђу у закључану зграду, угасе пожар или спасу нејвредније књиге које су већ биле спремне за транспорт у сандуцима (њихову евакуацију је 3. априла спречио један од министара). Зграда библиотеке је тако тињала, па планула, и најзад изгорела. То све је трајало (сад сам заборавио тачне податке) сатима, ако не данима. Није ми ни најмања намера да умањим улогу Немаца у овоме, али трагедија Народне библиотеке је прилично резултат српске глупости и неспособности. Овако како стоји у чланку испада: пале су бомбе, уништиле зграду, није било помоћи. Ово је само један од детаља целе приче. Много озбиљније су грешке, рецимо, опис одредби Тројног пакта. —Јакша (разговор) 07:03, 5. август 2008. (CEST)[одговори]

Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
6 0 0 100% Чланак више није сјајан.