Отворите главни мени

Википедија:Транскрипција са јапанског језика

Транскрипција имена из јапанског у српски језик прилично је једноставна и уједначена. Фонетски систем јапанског језика сличан је оном српског, а пренос гласова додатно олакшава проста грађа јапанског слога, који у већини случајева чини сугласник праћен вокалом, као и петовокалски систем сличан српском.

ОсобеностиУреди

Што се тиче особености, треба имати у виду да постоје умекшане варијанте гласова, које су у ромаџију, јапанском латиничком писму, обележене словом ипсилон. Оне се преносе као сугласник + сонант „ј“. Јапанске предњонепчане африкате треба преносити као „ћ“ и „ђ“, упркос честој употреби „ч“ и „џ“ у ову сврху (нпр., правилно је Мићи, Фуђи уместо Мичи, Фуџи)[1]. Вокал i у већини случаја треба преносити без промене. Изузетак је када се налази на крају речи, а испред другог самогласника (нпр. Аикава, Кансај уместо Ајкава, Кансаи). Глас z, по обичају, треба транскрибовати као з (нпр. презиме Сузуки уместо, ближе изговору, Судзуки).

Такође треба обратити пажњу на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће, рецимо, главни град Јапана остати Токио уместо правилима одређеног преноса Токјо. С друге стране, у српској лексици ће постојати и речи као што је бонсаи.

Опис системаУреди

Како јапански језик користи прилично сложено кинеско писмо (канџи), заједно са домаћим писмима старије (хирагана) и новије генерације (катакана), најлакше ће за основу транскрипције бити узимање латиничког транскрипта (ромаџи), конкретно Хепбернов систем. Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак су вокали, чија се дужина занемарује (нпр. Kyōto = Kyoto = Kyouto = Kyohto = Кјото), као и следећи посебни гласови:

  • CH — транс. ч (јап. Kochi, Hitachi, Chokai — Кочи, Хитачи, Чокај)
  • I — транс. и (јап. Iwanai, Ikuno, Morioka — Иванај, Икуно, Мориока)
  • I (крајње) — транс. ј (јап. Sakai, Fukui, Wakkanai — Сакај, Фукуј, Ваканај)
  • J — транс. џ (јап. Jama, Fujiyama, Himeji — Џама, Фуџијама, Химеџи)
  • NY — транс. њ (јап. Nyudo, Bunya — Њудо, Буња)
  • SH — транс. ш (јап. Shirakawa, Toshiba, Hiroshima — Ширакава, Тошиба, Хирошима)
  • TS — транс. ц (јап. Tsuruga, Matsuyama, Mitsubishi — Цуруга, Мацујама, Мицубиши)
  • W — транс. в (јап. Wakayama, Uwajima — Вакајама, Уваџима)
  • Y — транс. ј (јап. Yamaguchi, Yokohama, Kyoto — Јамагучи, Јокохама, Кјото)
  • Z — транс. з (јап. Matsuzaka, Miyazaki — Мацузака, Мијазаки)

ЛитератураУреди

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: јапански”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 198-200. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  1. ^ Marković, Ljiljana. „TRANSKRIPCIJA I ADAPTACIJA IMENA IZ JAPANSKOG JEZIKA”. Filološki fakultet u Beogradu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)