Википедија:Трг/Архива/Википолитика/5

Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Опет златиборски језик (наставак)Уреди

Мислим да свима дугујем једно доообро објашњење. Почећу од Кулина бана и добријех дана кад сам тек дошао на Википедију, па лијепо ни по бабу, ни по стричевима... Ево овако:

Прво од свега, ја заиста јесам прави Ђорђе Д. Божовић, и заиста сам Златиборац.

Друго, српску Википедију веома волим и поштујем и овдје никад нисам урадио ништа лоше.

Треће, ја сам велики локал-патриота, што се дало примијетити, али сам и велики српски родољуб, што се такође дало примијетити, али је мало ко о томе водио рачуна...

Први пут кад сам почео са свим тим глупостима, или срањима које правим на енглеској Википедији и Мети, како су то неки корисници окарактерисали, то је било зато што ми је овдје постало досадно и глупо. Нови корисници се често охладе, па је тако било и са мном.

Први пут је било шта је било, али са тим је завршено, и ја сам обећао да је све готово. Постао сам администратор и опет ми је било лијепо на српској Википедији. Услиједио је и велики број чланака...

Ја не желим да контролишем било коју Википедију нити шта друго, нити желим да их имам под својим окриљем.

Ево шта се догодило након неких два мјесеца: Корисник:Петроније, поријеклом са Златибора, а живи на Новом Београду, поставио је на страну за разговор чланка Шуљагићи неке податке о народном говору Златибораца. Такође је и на енглеској Википедији написао чланак Zlatiborian, гдје је такође нешто написао о том говору. Ја сам се опет заинтересовао...

Тај народни говор веома је очуван међу златиборским становништвом. Задивљујуће, будући да је бомбардован екавштином више од два вијека... Ипак, нове генерације све више заборављају тај говор. Зато сам мислио да га треба сачувати.

Са неколико истомишљеника (мада се то није славно завршило), поново је на енглеској Википедији написан чланак Zlatiborian language. Зашто опет language, не бих могао да објасним. Ваљда је све тако одједном кренуло, као прије...

Опет је услиједио захтјев на Мети. Само, сада је ту и тест-Википедија.

Треба да схватите да је ово сад само један покушај да се говор који нестаје ипак очува. Можда сам и прекршио дато обећање, али нити сам ја опет поставио чланак Zlatiborian language, нити сам ја поново дао захтјев на Мети. То је била Александра Селаковић која је Милошу, Горану и Дунгу позната...

И оно главно: спреман сам да сад, једном ЗАУВИЈЕК прекинем са тим стварима, ако се сложите да напишем чланак златиборски говор и да у њему опишем говор Златибораца и његове разлике и сличности са књижевним српским језиком и ако се сложите да чланке везане за Златибор напишем тим говором, а да у њих ставим као некакво "упозорење" овакав шаблон:

  НАПОМЕНА: Овај чланак је писан оригиналним златиборским говором - више о Златибору  
НАПОМЕНА: Овај чланак је писат изистинскијем златиборскијем говором - више о Златибору  

Жао ми је због тога што сам изгубио ваше повјерење. Ја стварно никад нисам ништа лоше урадио на српској Википедији. Сматрајте ово као ново обећање, нови договор и нову шансу. Немојте прерано да доносите закључке и да будете једнострани.

Што се мог образовања тиче, та тема је веома деликатна, али надасве занимљива и чак запањујућа. Не бих да звучим нескромно и самохвалисаво, али прије мог доласка на српску Википедију, Дунго је важио за најмлађег корисника. То је било прије мог доласка...

А невезано за све ово, имам два питања: Гдје је Горан Анђелковић; и Зашто овдје пише моје име?

Вјечно се кајући, --Ђорђе Д. Божовић 21:24, 6 новембар 2005 (CET)

Све је то у реду, али не трбаш га очувати. Цијела Хрватска га говори и не вјерујем да ће га се лишити. --Д Орловић 21:34, 6 новембар 2005 (CET)


P.S. све ми је то некако постало занимљиво морам једном да одем на Златибор. Колко је то далеко од Крушевца кога знам да посетим неретко?? --Д Орловић 21:58, 6 новембар 2005 (CET)
А, јок, није тачно да се овако говори у Хрватској. Ништа лоше, али примијетио сам да си ти један од оних корисника који мисле да је само екавски прави српски. Немој да се увриједиш, али ипак треба неке ствари још да научиш са те стране. Српски је од старине ијекавски, а хрватски је био прво екавски (кајкавски, веома сличан словеначком језику). Срби у Угарској (данашње Славонија, Лика, Војводина) су примили екавштину од Хрвата (а и Угри су покушавали да прикажу језик Срба и Хрвата као један исти, па су и наметали латиницу Србима). Кад је Вук стандардизовао језик, од мноштва дијалеката изабрао је источнохерцеговачки. Тај дијалекат се говори и на Златибору. То је ијекавски дијалекат са новоштокавском акцентуацијом (дакле, онај који има правилан акценат са наше данашње тачке гледишта, насупрот староштокавске акцентуације, која уопште не поштује књижевна правила у вези са акцентом). Дакле, српски књижевни језик је ијекавски, по Вуку. Тим ијекавским изговором писана је и наша народна књижевност, тако да је и то један плус. Касније су Срби из Војводине и Шумадије, који говоре војвођанско-шумадијским дијалектом, који исто има новоштокавску акцентуацију, али је екавски, хтјели да се и екавски изговор уведе у књижевни језик. Тако је и урађено, јер су Београд, Нови Сад и други велики центри управо били у тим областима. Тако је српски књижевни језик постао равноправно ијекавски и екавски. У међувремену, Хрвати предвођени Људовитом Гајем прихватају ијекавштину и штокавско наријечје за основу свог књижевног језика. Конкретно, они су узели говор Дубровника као најпримјернији међу дијалектима (а у Дубровнику се такође говори источнохерцеговачки дијалекат). Исправност тог поступка је малчице дискутабилна, будући да многи Дубровчане сматрају Србима католичке вјере, а не Хрватима. У сваком случају, Хрвати, без обзира да ли су икавци, екавци, ијекавци, штокавци, чакавци, кајкавци... сви су прихватили штокавско наријечје и ијекавски изговор. Код нас у Србији екавски је временом постао много коришћенији од ијекавског. Тако је извршена некаква имагинарна подјела: српски језик је наводно екавски, а хрватски је ијекавски. Сви заборављају да је и српски ијекавски, како је и сам Вук говорио. Зато и ти можеш да пишеш ијекавски ако ти је лакше, пошто видим да ниси сасвим сигуран (кад напишеш нпр. орентисати, јер мислиш да је оријентисати ијекавско, а у ствари је исто у оба изговора, јер потиче од ријечи Оријент, што значи исток). Хрвати су и много ријечи од нас узели. Тако, на примјер, они кажу прокужити за схватити (мада користе и схватити), али тако се каже и на Златибору. Или, они кажу прихваћати, схваћати, умјесто прихватати, схватати, али и на Златибору се каже приваћати и сваћати, са ћ. Али на Златибору се не каже нити тањур, нити точка, нити зарез, нити палача, нити плаћа, нити обитељ... Дакле, златиборски говор је далеко од онога што се говори у Хрватској (а и ми Златиборци љепше говоримо, умијемо да изговоримо свако слово правилно, и имамо правилан акценат, а не као они). А чак и да се говори у Хрватској (иначе је 1990-те године у Хрватској најпродаванија књига била Креманско пророчанство, које је писано на оригиналном златиборском говору), ствар је у томе што генерације од седамдесетих, чак и шездесетих, па надаље које живе у урбаним мјестима на Златибору више не говоре тим говором као њихови очеви, дједови (ђедови), прадједови (прамђедови)... То што сте ви схватили као вандализам и психички поремећај у мом мозгу био је покушај очувања једног веома лијепог народног говора на ком почива наша народна књижевност. Мени би стварно мнооого значило да прекуцам све чланке везане за Златибор златиборским говором, па да једном за свагда завршимо са овим стварима и да обје стране буду срећне (мада ја не бих волио да се српска Википедија дијели ни на какве стране). А ако дођеш на Златибор, вјеруј ми, нећеш се покајати! Само немој као већина туриста да дођеш на Краљеве Воде и ту проведеш сав свој боравак, јер тако нећеш ништа видјети, нити ћеш чути прави златиборски говор (мада ћеш извјесно чути неку златиборско-србијанску ијекавско-екавску мјешавину). Било би добро и да се некако видимо. Златибор ти је отприлике на пола пута од Београда до јадранског приморја. У који год град да одеш, лако ћеш доћи на Златибор, јер постоје директне аутобуске линије за Златибор, има и оних аутобуса (бусева како ми кажемо) који нигдје не стају све до Златибора, има оних који стају само у већим градовима, а има и оних који стају у сваком селу. Аутобус отприлике путује 3-4 сата од Београда до Златибора. До Ужица има око 50-так минута, то је град најближи Златибору. Отвори атлас, видјећеш Златибор у југозападној Србији, близу границе са Босном. А можеш да идеш и возом. На чувеној прузи Београд-Бар имају три станице на Златибору: на Сушици (што је најближе Краљевим Водама), у Шљивовици (што је близу Сушице) и у Семегњеву (одакле до Вода има око 10 км, тј. око 7 км ваздушном линијом). Е, само још авионом на жалост не можеш, јер аеродром који се на Краљевим Водама прави бар једно седам година још увијек није завршен, и неће скоро, вјеруј ми - локална политика је чудо, а тек што је Златибор био поприште страначких борби у прошлости! Баш сам се запричао, --Ђорђе Д. Божовић 23:17, 6 новембар 2005 (CET)
Ђорђе, допада ми се твој начин мишљења и неки коментари које си дао у горњем тексту. То значи да те подржавам у суштини, а против сам оних који те нападају са "танким" или никаквим аргументима. Неговање, очување или регистровање златиборског "говора" (тако говоре Златиборци) може да буде прилог богатству српске културе, а то значи да би оно могло да неђе место и на српској википедији. За мене то уопште није спорно. У том смислу би било пожељно пажљиво изабрати начин како да се организују чланци на златиборском говору, а да не ометају основну структуру ср вики. Свакако да постоји већи број могућности и ако се изабере права (безболна) то ће бити аутоматски изгласано консензусом. Рецимо, једна од могућности је да се у чланку напр. Златиборски говор који би био написан српском екавицом или ијекавицом наведе интерни линк за тај или било који други чланак на златиборском говору. Једна од могућности је ова Златиборски говор/Златиборски говор (Зл), и остало аналогно томе. Ко жели да чита или пише на златиборском говору нека иде на тај интерни линк. Сви текстови морају да поштују правила домаћина а то је ср вики. Никакве сепаратистичке или рекламне активности не би биле дозвољене. Уколико би се права нарушавала не би био обрисан само дотични текст већ цела карегорија текстова. Будући да си ти ово покренуо тебе видим као одговорну особу која би о свему овоме бринула и водила администрирање. Уз ово не би се гледало са одобравањем да неки текстови истих аутора као на ср вики, на другим медијима имају сепаратистичке додатке, јер би то значило да се на ср вики потура сепаратизам кроз мала врата. Дакле, пиши поштено и ја ћу те подржавати. :domatrios 11:38, 7 новембар 2005 (CET)
  • Овај Доматриосов предлог такође има доста смисла. Главни текст на "регуларном" српском, са линком на врху стране ка "златиборском", није лоша идеја. --Dzordzm 19:26, 7 новембар 2005 (CET)


Хехе. Занимљиво. У сваком случају, ово на мети је заиста било непотребно, али шта је ту је сада. то је било зато што ми је овдје постало досадно и глупо. - онда стварно не бисмо желели да доживимо да се својски смориш... :) Сад смо сазнали да си млађи, што је само плус. Ваљда... Ја ти лично опраштам, али бих волео да је овај пут и последњи. Мета није за зезање и тако то... Горан Анђелковић је заузет и вратиће нам се. Твоје име пише на оној страни јер га је неко то уписао, а с обзиром да ти питаш, вероватно ниси ти, а пошто је излистана ИП адреса, онда вероватно не зна нико. Дакле, ако ти смета, обриши. Што се тиче чланка и шаблона, неопредељен сам поводом тога, јер је лепо чувати традицију са једне стране, али са друге стране мислим да нам је википедија довољно шаролика и да треба да се држимо књижевног језика, а наравно ти текстови на златиборском говору могу да буду овде, али ван главног именског простора. Овер анд оут ;) --Дунго ۞ 21:44, 6 новембар 2005 (CET)

Божовићу, због твоје „неозбиљности“ (једном је неозбиљност, други пут тешко, а три пута је озбиљна провокација) смо неки који смо гласали против твог предлога окарактерисани као „српски националисти који угњетавају предиван златиборски народ преко двеста година и уништавају њихов предиван језик“ и сл. Мада ти ниси одговоран за туђе поступке, јеси за своје и морам да кажем - ја више да доживљавам такво прозивање не желим и следећи пут ћу учинити све што је у мојој моћи да осетиш последице својих поступака. Ако се остали сложе, још овај пут ће проћи без последица. А чисто да се зна, ни сада не верујем твом покајању, нарочито након онога што си написао на Мети. Бране Јовановић 22:32, 6 новембар 2005 (CET)

Не мораш да вјерујеш ако нећеш. То је било само два пута, бар колико се ја сјећам, а ако је био некад још неки пут, то нема везе са мном. Шта Марк прича није моја ствар, ја му нисам уопште рекао да каже како познаје неке Златиборце и има кући много књига о златиборском језику, и много беџева на којима пише "стоп српској окупацији!" и сл., то је он сам измислио, као и то што прича да су Златиборци његова браћа, и да ће заједно са Златиборцима дочекати лијепи дан кад ће Златибор бити слободан и он ће тада доћи на Златибор, ако га Срби не униште својим пушкама. Још је човјек наводно и видио на телевизији све то што прича! Видио је и слике Златибора, и јадне Златиборце итд. А кажете да сам ја луд и да треба да идем на преглед! Поред њега таквог чисто сумњам да ћу икад стићи на ред, тај ће се највјероватније лијечити доживотно. Крив сам за своје поступке, то је тачно, али нисам имао никакве лоше намјере. Циљ оправдава средство, на крају крајева. И ја нисам рекао да сам престао са тим, погешно си ме разумио. Ја сам рекао да ћу престати са тим (футур I - будуће вријеме), и то заувијек, кад се сложите да прекуцам чланке о Златибору на златиборски народни говор, јер ја не желим да се тај говор изгуби. Такође не желим да будем ни са ким у свађи, криво ми је што сте ме тако омрзли, али ви као да стварно ништа не разумијете.--Ђорђе Д. Божовић 23:17, 6 новембар 2005 (CET)
Не разумем како сада то условљаваш. Сад имамо услов да ако ти дозволимо једну ствар, да више нећеш да цимаш, али у супротном настављаш истом мером? Није лепо инатити се... Ако ти је до очувања традиције, прави своју вики... Драго ми је што то желиш и драго ми је да си хиперултралокалпатриота (мада то може да има знатних контраефеката), али морају да постоје неке границе... --Дунго ۞ 23:32, 6 новембар 2005 (CET)

Није ово никаква уцјена! То је само приједлог. Ја сам овдје поставио питање. Питао сам да ли се слажете да те чланке преведем на златиборски народни говор, јер је тако доличније теми, а и велики плус је очувању традиције. То је ипак нешто чему треба неко слагање осталих корисника, а и то што сам ја као неки робијаш на условној ипак изискује да питам прије него што то урадим. И ја сам лијепо питао. И још сам рекао да кад то буде, ја ћу бити задовољан и нећу више правити никакве глупости. То је ствар договора. --Ђорђе Д. Божовић 23:51, 6 новембар 2005 (CET)

Ок. Отвори негде некакво гласање поводом тога. Може и овде, али у засебној теми. Па да видимо шта каже мњење. --Дунго ۞ 23:54, 6 новембар 2005 (CET)

Република српскаУреди

Дакле овако, решио сам да "средим" Даду и Емира, који на енглеској Википедији шире мржњу према Србима и Републици Српској. Смучиле су ми се више њихове глупости и националистичка пропаганда. Мислим да би сви који су заинтересовани такође требали да се укључе у ово. Пре свега, циљ је направити чланке Republika Srpska и History of Republika Srpska неутралним, односно очистити их од бошњачке националистичке пропаганде. Начин да се чланак о историји Републике Српске учини неутралним јесте да се поред бошњачког гледишта тамо прикаже и српско гледиште и да се поред српских злочина према бошњацима (о којима тамо пише) такође пише и о бошњачким злочинима против Срба, да би се тако стварно добила неутрална слика. Начин на који неки од вас могу помоћи овде је тај да прикупе податке о злочинима учињеним над Србима током рата, као и о броју Срба протераних из Федерације БИХ, Сарајева, итд. И повремено ревертовање дотичних чланака од Дадиног и Емировог вандализма не би било лоше. PANONIAN 20:08, 6 новембар 2005 (CET)