Отворите главни мени

Виктор Викторович Лукомски (Калуга, 18841947, Београд) био је руски архитекта, члан руске уметничке групе Круг, члан УЛУС1 и члан удружења Коло југословенских ликовних уметника.

Виктор Викторович
Пуно имеВиктор Викторович Лукомски
Датум рођења1884.
Место рођењаКалуга
 Русија
Датум смрти1947.
Место смртиБеоград
 Србија
ПољеАрхитектура

БиографијаУреди

Рођен је 1884. године у Калуги у Русији. Дипломирао је на Институту грађевинских инжењера у Санкт Петербургу. У Краљевину СХС емигрирао је 1920. године2, где је почео да ради као архитекта у Министарству грађевина. Био је члан руске уметничке групе Круг, члан УЛУС-а и члан удружења Коло југословенских ликовних уметника. У Београду је радио на неколико десетина пројеката, а у Историјском архиву града Београда се налазе подаци о ратној штети и заоставштини Виктора Лукомског. Преминуо је 1947. године у Београду. У време смрти Лукомски је живео сам, супруга Зинаида, рођена Федченко3, живела је у Француској, а деце нису имали. Није познато шта се догодило са његовом заоставштином. Једина фотографија која је остала је фотографија личне карте која је сачувана у Историјском архиву града Београда.[1]

ДелаУреди

  • Зграда Патријаршије се налази на Косанчићевом венцу и има статус споменика културе. Услед знатног пада терена према Савској тераси, грађевина је добила неједнак број спратова на бочним подужним странама. Архитектура зграде Патријаршије представља веома комплексно и хетерогено решење.
  • Хотел „Авала” у Београду се налази на платоу испред комплекса стаза и степеништа којi се у благом успону уздижу ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку. Представља непокретно културно добро као споменик културе. Хотел је саграђен 1928. године према пројекту Виктора Лукомског, на захтев краља Александра Карађорђевића, за потребе Министарства шумарства и пољопривреде. Састоји се од високог двоспратног блока са улазом и нижих, широко развијених анекса који се степенасто пружају низ авалску падину. Сведена српско-византијска декорација (венци, стубови, капители, архиволте) огледа се у доминацији лучних тремова и отвора, елементима националног стила.
  • Кућа Љубице Авакумовић у Кнез Михаиловој 34 изграђена је као мираз, а настајала је 1922. и 1923. године, по плановима архитеката Јовановића и Верховског. Оживљена је масивним пиластерима, нишама, балконима и декорацијама по пројекту Виктора Лукомског. Још увек представља једну од најлепших грађевина у Београду. По својим стилским одликама она је требало да задовољи конзервативне наручиоце, па је стога и конципирана као слободна реинтерпретација градитељског наслеђа византијског културног круга.[2]

Мала Светосавска цркваУреди

Крипта Спомен-храма Светог Саве или како носи званичан назив Храм световеликомученика кнеза Лазара, је храм испод Храма, међу његовим темељима, намењен за богослужења, одржавање културних садржаја – трибина, изложби, промоција, предавања.

Овај вишенаменски простор, који је ризница, и гробна Црква Светог кнеза и мученика Лазара, укупне је површина око 1.800 m², дубине 7 m. Грађевина је због својих пропорција и уметничке обраде, без преседана, превазишла религијску улогу и постала споменик од великог културног значаја, и један од најпосећенијих туристичких садржаја у Београду.[2]

НапоменеУреди

  • 1 Историјски архив Београда, фонд УЛУС, инв. бр. 1.
  • 2 У Београду се први пут појављује 1924. према подацима Историјског архива Београда. ИАБ, фонд УГБ, Картотека житеља.
  • 3 Према боравишној пријави, са супругом је живео до 1943. године

РеференцеУреди

  1. ^ Јовановић, Јелена. „ВИКТОР ВИКТОРОВИЧ ЛУКОМСКИ – ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ” (PDF). Приступљено 24. 4. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Rusi - graditelji Beograda III”. blog | rentastan apartmani Beograd (на језику: енглески). 18. 10. 2016. Приступљено 24. 4. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Арсењев, А. Биографски именик руских емиграната (1994), у Руска емиграција у српској култури XX века, II, Београд: 275.
  • Кадијевић, А. (1998—1999), Београдски период рада архитекте Виктора Лукомског (1920—1946), Годишњак града Београда XLV-XLVI (Београд), 115-132.
  • Кадијевић, А. (2002—2003), Улога руских емиграната у београдској  архитекатури између два светска рата, Годишњак града Београда, XLIX-L, 131-142.
  • Латинчић, О. и Ракочевић, Б. Избеглице у животу града (Допринос Руса животу Београда), т.2 (необјављен рукопис) у Београд и руске избелглице (1920—1950): Тематска збирка докумената (из фондова Историјског архива Београда), т. I-III.

Спољашње везеУреди