Отворите главни мени

Вилхелм Конрад Рендген

немачки физичар
(преусмерено са Вилхелм Рендген)

Вилхелм Конрад Рендген[3] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки[1] физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.

Вилхелм Рендген
Wilhelm Conrad Röntgen (1845--1923).jpg
Рендген
Датум рођења(1845-03-27)27. март 1845.
Место рођењаЛенеп
Пруска
Датум смрти10. фебруар 1923.(1923-02-10) (77 год.)
Место смртиМинхен
Немачка
ДржављанствоНемачка Немачка[1]
Пољефизика
ШколаЕТХ Цирих, Универзитет у Цириху, Универзитет у Утрехту
ИнституцијаУниверзитет у Стразбуру
Хоенхајм
Универзитет у Гисену
Универзитет у Вирцбургу
Универзитет у Минхену
Познат поХ-зрацима
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1901)[2]

Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879.), Гисену (од 1879. до 1888.), Вирцбургу (од 1888. до 1900.) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструирао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом.[4] Бавио се и истраживањем пијезоелектричних[5] и пироелектричних[6] појава код кристала.[7] Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику.[2][8]

Рендгенски апарат, средина 20. века

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

Једна од првих радиографија (рентденска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Wilhelm Röntgen (1845—1923) – Ontdekker röntgenstraling”. historiek.net. 
  2. 2,0 2,1 Novelize, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 1997. ISBN 978-0-674-83339-5. стр. 1..
  3. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика (PDF) (на језику: српски). Редакција: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић; Рецензенти: Иван Клајн, Драго Ћупић (Измењено и допуњено екавско изд.). Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-079-0. 256189191. Приступљено 16. септембар 2019 — преко Google Drive. »Рендген и Рендгенов апарат (презиме Röntgen)« 
  4. ^ Behling, Rolf (2015). Modern Diagnostic X-Ray Sources, Technology, Manufacturing, Reliability. Boca Raton, FL, USA: Taylor and Francis, CRC Press. ISBN 9781482241327. 
  5. ^ Gautschi, G. (2002). Piezoelectric Sensorics: Force, Strain, Pressure, Acceleration and Acoustic Emission Sensors, Materials and Amplifiers. Springer. ISBN 978-3-662-04732-3. doi:10.1007/978-3-662-04732-3. 
  6. ^ Webster, John G (1999). The measurement, instrumentation, and sensors handbook. стр. 32—113. ISBN 978-0-8493-8347-2. 
  7. ^ Holler, F. James; Skoog, Douglas A. & Crouch, Stanley R. (2007). Principles of Instrumental Analysis (6th изд.). Cengage Learning. стр. 9. ISBN 978-0-495-01201-6. 
  8. ^ Röntgen, Wilhelm Conrad, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди