Винко Витезица
Винко Витезица (Трогир, 5. април 1886 – Загреб, 7. јун 1974) био је југословенски историчар књижевности, професор Филозофског факултета и Глумачко-балетске школе у Београду, драматург и преводилац.
Винко Витезица | |
|---|---|
| Датум рођења | 5. април 1886. |
| Место рођења | Трогир |
| Датум смрти | 7. јун 1974. (88 год.) |
| Место смрти | Загреб |
Биографија
уредиГимназију је завршио у Сплиту, а 1917. године филозофију на Филозофском факултету у Бечу.
1923. године постаје асистент, а од 1924 до 1937. године је доцент за Упоредну историју књижевности и за Теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду.[1]
Од 1937. до 1941. године је водио Одсек за књижевност и уметност у Министарству просвете и предавао је Историју драмске књижевности и Историју уметности на тадашњој Музичкој и Уметничкој академији у Београду.[2]
Дела
уредиПисао је есеје и приказе из области литературе, сликарства, музике и позоришног живота. Посебну пажњу је поклањао античкој књижевности. Као историчар књижевности, настојао је да књижевне појаве код нас доведе у везу са токовима светске литертуре илуструјући примерима утицаје појединих европских класика на југословенске писце.[2]
Написао је више радова из области упоредне књижевности и теорије књижевности, од којих су најважнији:
- Студија о Хамлету (Београд 1924),
- Античка и хришћанска књижевност (Београд 1928),
- Преглед светске књижевности, (Београд 1928),
- Поетика (Београд 1929),
- Естетике Бенедета Крочеа (Београд 1934) - Превод са уводном студијом о естетици и филозофији Бенедета Крочеа,
- Саставио је Антологију народне поезије (Београд 1937) са уводном студијом о народној поезији
Референце
уреди- ^ „Vitezica, Vinko | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-11-03.
- ^ а б в Krleža, Miroslav, ур. (1971). Enciklopedija Jugoslavije. 8, Srbija-Ž. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. стр. 506.
- ^ Бихаљи-Мерин, Ото (1978). Мала енциклопедија Просвета, општа енциклопедија. 1, А-Ј. Београд: Просвета. стр. 351.