Виторио Амедео II од Сардиније

Виторио Амедео II од Сардиније (итал. Vittorio Amedeo II di Savoia; Торино, 14. мај 1666Монкалијери, 31. октобар 1732) је био војвода од Савоја (1675—1730), краљ Сицилије (1713—1718) и краљ Сардиније (1720—1730). Осим тога имао је и титуле маркиз од Салуца, маркиз од Монтферата, принц Пијемонта, гроф Аосте, Моријане и Нице. Његова мајка Жана Баптисата де Савој-Немур била је регент од 1675 до 1684. Најпре је постао краљ Сицилије (1713—1718), међутим био је присиљен да уместо тога постане краљ Сардиније (1720—1730). Рођен је у Торину као син Карла Емануела II од Савоја.

Виторио Амедео II од Сардиније
Виторио Амедео II од Сардиније
Лични подаци
Датум рођења(1666-05-14)14. мај 1666.
Место рођењаТорино,
Датум смрти31. октобар 1732.(1732-10-31) (66 год.)
Место смртиМонкалијери,
Породица
СупружникАна Марија Орлеанска, Anna Canalis di Cumiana
ПотомствоМарија Аделаида Савојска, Марија Лујза Савојска (1688—1714), Maria Vittoria of Savoy, Victor Amadeus, Prince of Piedmont, Карло Емануел III од Сардиније, Vittorio Francesco, Marquis of Susa
РодитељиКарло Емануел II, војвода Савоје
Marie Jeanne of Savoy
ДинастијаСавоја
ПретходникКарло Емануел II, војвода Савоје
НаследникКарло Емануел III од Сардиније

Унутрашње реформе уреди

Виторио Амедео II је предузео административне реформе унутар Савоја-Пијемонта. По француском моделу 1696. успоставио је систем интенданата, који су били одговорни за прикупљање пореза и спровођење закона. Започео је са премеравањима земљишта 1697, што је великим делом завршено око 1711. Осим тога испитивани су поседи и привилегије цркве и племства. Реформисао је 1717. систем секретаријата у Торину, па је успоставио посебне секретаријате за рат, унутрашње послове и спољње послове. Од 1670-их изграђена је нова административна зона око војводске палате. У тој зони су били војна академија, министарство рата, ковница новца и царина. Рад на административној зони се наставио и након његове смрти.

Предузео је и велике војне реформе. Успоставио је 1690. милицију, па је 1714. изменио систем милиције. Од 1713. започео је да успоставља властиту морнарицу на основу ограниченог броја сицилијанских бродова.

Спољња политика уреди

Иако је Савоја била формално држава у оквиру Светог римског царства, више је била везана и много јаче зависна од Француске. Готово да је Савоја била француски сателит. Међутим Виктор Амадеус II је разбио тај савез и у два рата је ратовао против Француске. Били су то Рат Велике алијансе и Рат за шпанско наслеђе. Савоја је сматрана вредним савезником због веома важног географског положаја. Омогућавао је отварање другог фронта против Француске. Савој је зависио од стране финансијске помоћи током тих ратова, првенствено од Енглеске и Холандије. За време Рата за шпанско наслеђе страна помоћ је износила готово пола прихода, које је Савоја сама прикупила за вођење рата. У том рату Савоја је јако тешко прошла против већих француских снага. Француска војска је опседала Торино 1706, који је ослобођен опсаде тек након доласка царске војске под заповеднишрвом Еугена Савојског.

По Споразуму у Утрехту 1713. Виктор Амадеус је постао краљ Сицилије. Касније је 1720. присиљен да замени Сицилију за мање интересантну Сардинију. Присилила га је Четворна алијанса, у којој је било неколико некадашњих савезника Савоја.

Протестанти уреди

Виторио Амедео је 1685. започео са прогоном протестаната у Савоју и Пијемонту, Валденжана. Међутим кад је склопио савез са Енглеском и Холандијом прекинуо је са прогоном од 1688, а 1694. је издао едикт о толеранцији.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Емануел Филиберт, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло Емануел I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Маргарета од Француске, војвоткиња Берија
 
 
 
 
 
 
 
4. Виторио Амедео I, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
9. Infanta Catherine Michelle of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елизабет Валоа
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло Емануел II, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Антонио Бурбонски
 
 
 
 
 
 
 
10. Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Хуана III од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
5. Кристина Марија од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франческо I Медичи
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Јохана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Виторио Амедео II од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Jacques of Savoy, Duke of Nemours
 
 
 
 
 
 
 
12. Henri of Savoy, Duke of Nemours
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ана од Есте
 
 
 
 
 
 
 
6. Charles Amadeus of Savoy, Duke of Nemours
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Charles of Lorraine, Duke of Aumale
 
 
 
 
 
 
 
13. Anne of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Marie of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
3. Marie Jeanne of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Анри IV (= 10)
 
 
 
 
 
 
 
14. César de Bourbon, Duke of Vendôme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Gabrielle d'Estrées
 
 
 
 
 
 
 
7. Élisabeth de Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Philippe Emmanuel of Lorraine, Duke of Mercœur
 
 
 
 
 
 
 
15. Françoise de Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Marie de Luxembourg, Duchess of Penthièvre
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе уреди