Владимир Милетић
Владимир Милетић (Доњи Свилај, код Оџака, 23. август 1919 — Београд, 7. септембар 2010) био је учесник Народноослободилачке борбе и обавештајни официр ЈНА за простор од Београда до Загреба.[1][2]
| владимир милетић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 23. август 1919. | ||||
| Место рођења | Доњи Свилај, код Оџака, Краљевина СХС | ||||
| Датум смрти | 7. септембар 2010. (91 год.) | ||||
| Место смрти | Београд, Србија | ||||
| Професија | војно лице | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Ружица Милетић | ||||
| Деловање | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||
| Служба | НОВ Југославије Југословенска народна армија 1943 — 1992. | ||||
| Чин | обавештајни официр дивизиона | ||||
| Период | 1942. - 1978. | ||||
| Одликовања |
| ||||
Биографија
уредиРођен је у Доњем Свилају код Оџака 23. августа 1919. године, од оца Лазара и мајке Василије, као један од једанаесторо деце велике породице Милетић.[2] У Свилају је одрастао окружен рођацима, браћом и сестрама, чује су куће у низу биле прво на шта се наиђе уласком у Свилај. Током Другог светског рата, породица доживљава велику трагедију и у нападима хрватских усташа гине велики број чланова, па тако у књизи жртава рата при Музеју жртава геноцида постоји чак 27 трагично страдалих чланова најуже породице, међу којима Владимирови отац, мајка и два брата.[2][3] Владимир се придружује народноослободилачком покрету на почетку рата, и већ почетком 1943. године постаје заменик командира, а већ у октобру исте године и заменик команданта батаљона. Обавештајни официр батаљона постаје 15. септембра 1944. године, уз додељени реон од Београда до Загреба.[4] Првог децембра 1944. године је произведен у чин потпоручника.[2]
Имајући у виду тајновитост извештавања, највећи део Милетићевих активности није доступан јавности, али део извештаја је остао сачуван и доступан за истраживање. За време јануарских операција 1945. Милетић као обавештајац Прве коњичке дивизије доставља важне информације. На пример, 7. јануара 1945. обавестио је команданта да је у сектору Вишњићева – Босута стање мирно, али да код Врбање непријатељ копа ровове и појачава упориште.[5] Неколико дана касније јавио је команди Друге ескадроне о четничком штабу са око 300 војника у Крњелову, као и о кретањима немачких одреда у околини.[5] Ови извештаји су помогли у координацији напада и одбрани на Сремском фронту крајем рата.[5]
Приватни живот
уредиНакон завршетка рата Владимир се из Свилаја преселио у Србију и доселио у Ниш. Био је ожењен Ружицом Милетић (девојачко Илић) са којом је имао двоје деце, Славицу и Предрага Милетића, познатог глумца Народног позоришта у Београду. Након смрти супруге, од друге половине осамдесетих година до смрти је живео у викендици у Сићеву у Сићевачкој клисури код Ниша, у улици која данас, захваљујући заслугама носи његово име.[6] Преминуо је мирно у сну 7. септембра 2010. године у Београду.
Одликовања
уредиВладимир Милетић је носилац неколико признања, од којих су најважнији:
| Тип ордена | Име ордена | Држава | Опис |
|---|---|---|---|
 |
Орден заслуга за народ са сребрном звездом |  ФНР Југославија |
Додељен 1947. године, указом 532. Президијума ФНРЈ[7] |
 |
Орден братства и јединства са сребрним венцом | ФНР Југославија |
Додељен 1946. године, указом 413. Президијума ФНРЈ[8] |
 |
Орден за храброст | ФНР Југославија |
Додељен 1947. године, указом 532. Президијума ФНРЈ [7] |
| |
Орден за храброст | ФНР Југославија |
Додељен 1949. године, указом Президијума ФНРЈ [7] |
| Грудна значка за пожртвовани рад | ФНР Југославија |
Додељена 1945. године | |
| Медаља територијалне одбране | ФНР Југославија |
Додељена 1946. године |
Референце
уреди- ^ Ђилас, Милован (1991). Власт и побуна. Београд: Књижевне новине.
- ^ а б в г Војни лексикон. Београд: Војноиздавачки завод. 1981.
- ^ Књига жртава геноцида - Босна и Херцеговина, Жртве рата 1941–1945, Музеј жртава геноцида
- ^ Историјски часопис 14-15 (1963-1965). Историјски институт. 1. 9. 1965.
- ^ а б в Savić, Aleksandra; Jakubjec-Semkovova, Milica (2022-09-01). „Везе из старине између Пољака и Срба. Како се принцеза Бањалука вратила у Бању Луку”. Slavica Wratislaviensia. 176: 9—25. ISSN 0137-1150. doi:10.19195/0137-1150.176.1.
- ^ „Дирекција за изградњу града Ниша, Билтен 2015 - ..."преко реке Нишаве у селу Сићево, Улица Владимира Милетића."” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2021. г. Приступљено 14. 01. 2022.
- ^ а б в Указ 532. президијума ФНРЈ. Архив Србије. 29. септембар 1947.
- ^ Указ 413. президијума ФНРЈ. Архив Југославије. 9. август 1946. стр. 3.
Литература
уреди- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенсих народа (други том). Београд. 1949.
- Војна енциклопедија (књига четврта). Београд. 1972.
- Војна енциклопедија (књига шеста). Београд. 1973.
- Војни лексикон. Београд: „Војноиздавачки завод“. 1981.
- Миљанић, др. Гојко (1975). Кадрови револуције 1941—1945. Цетиње: „Обод“.
- Матовић, Иван (2004). Верни отаџбини и позиву. Београд: НИЦ Војска. ISBN 978-86-7530-113-4.
