Епископ рашко-призренски Владимир
Владимир (световно име Љубомир Рајић) (Ужице, 11. јануар 1882 — Призрен, 14. фебруар 1956) је био епископ рашко-призренски Српске православне цркве у периоду 1947—1956. године.[1]
| Владимир Рајић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јануар 1882. |
| Место рођења | Ужице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 14. фебруар 1956. (74 год.) |
| Место смрти | Призрен, ФНР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је 11. јануара 1882. године у Ужицу, од оца Николе и мајке Јелене. У Ужицу је завршио основну школу и два разреда реалке. После тога је завршио Витанску (руску) духовну семинарију и 1907. године Московску духовну академију. По завршетку школовања се вратио из Русије у Србије и радио је као наставник у Крагујевцу, Ужицу, Шапцу, Београду, Скопљу, а од 1922 до 1938. године у Београду.
Замонашио се 4. маја 1937. године у манастиру Раваници, замонашио га патријарх српски Варнава.
У чин јерођакона рукоположен је 10. маја, а у чин јеромонаха 13. маја 1937. године. Током јуна 1938. године је изабран, а 30. октобра 1938. године хиротонисан за епископа мукачевско-прешовског, и на тој служби је остао до 1945. године.[2] Међутим, из епархије су га 1941. године протерали Мађари, па је од 1945. до 1947. године администрирао рашко-призренском епархијом. Од новембра 1946. до маја 1947. администрирао је и црногорско-приморском митрополијом.[3] За Ђурђевдан 6. маја 1943. служио је литургију у храму Светог Ђорђа на Чукарици.[4]
20. маја 1947. године постављен је за епископа рашко-призренског и на том положају остао до смрти. Као епископ послао је фрулу владици Николају у Америку, 50-их година 20. века, после писма Владимира Рајевског, професора богословије светог Тихона Задонског у Саут Канану у Пенсилванији, где је и владика Николај такође радио.[5] На празник Цвети 1954. године рукоположио је у чин јерођакона Петра Банкеровића у храму светог Георгија у Призрену, исте године га је у цркви Свете Тројице у Београду унапредио у чин јеромонаха. Петар Банкеровић (1925-1988) је касније био епископ у Аустралији 1977-1988.[6] О проблемима у својој епархији обавештавао је Синод СПЦ, у извештају из 1951. обавештава да су Албанци срушили нову цркву у Ђаковици да би се од њеног материјала и на том месту подигао споменик Емину Дураку.[7]
Владимир Рајић је преминуо 14. фебруара 1956. године. По сопственој жељи сахрањен је на православном гробљу у Призрену. Опело је извршио епископ бањалучки Василије, уз учешће бројног свештенства и народа. У извештају од 27. априла 1961. епископ Павле наводи да су на гробљу у Призрену поразбијане све порцеланске слике на православним споменицима, па и на споменику епископа Владимира.[8]
Српска православна црква поднела је иницијативу да се део Омладинске улице у Ужицу назове његовим именом.[9]
Референце уреди
- ^ Вуковић 1996, стр. 91.
- ^ „Sv Roman Slatkopojac[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 25. 11. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 30. 8. 2015.
- ^ „Храм Светог Ђорђа на Чукарици - 1943”. Web.archive.org. 17. 4. 2009. Архивирано из оригинала 17. 04. 2009. г. Приступљено 30. 8. 2015.
- ^ „Balvanderi - Vladika Nikolaj[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2009. г. Приступљено 25. 11. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Dvadeset godina od upokojenja vladike Petra (Bankerović)”. Novinar.de. 3. 10. 2008. Приступљено 30. 8. 2015.
- ^ Шест деценија затирања Срба
- ^ „Четврт века голготе косовских Срба - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 10. 09. 2012. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Pejović, Branko. „Srbija : Sklavko čeka svoju ulicu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 30. 8. 2015.
Литература уреди
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Јевтић, Атанасије (1989). „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79.
- Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство.
- Данилец Ю. В. Пастырская деятельность епископа Владимира (Раича) в Закарпатье накануне и в годы Второй мировой войны // Вестник Пермского университета. История. — 2010. Вып. 1 (13). Война и российское общество. — Пермь, 2010. — С. 21-29.
Спољашње везе уреди
