Владичански двор у Пакрацу

Владичански двор у Пакрацу је резиденција епископа пакрачко-славонских.

Владичански двор у Пакрацу 2010. године

Историја

Владичански двор саграђен је 1732. године на мјесту старије дрвене епископске резиденције, коју је 1705. године изградио епископ Софроније Подгоричанин и патријарх Арсеније III Чарнојевић који је у то вријеме походио ове крајеве у борби против уније. У вријеме владике Никифора Стефановића, тачније 1732. године, завршен је чеони дио (дио према саборној цркви). Остали дијелови комплекса Владичанског двора дограђивани су током 18. и 19. стољећа.

У склопу дворског комплекса налазиле су се до 1991. године:

• капела посвећена Благовијестима,
• стара епископска библиотека и
• ризница Епархије славонске.

Године 1985. враћене су стара књижница и ризница које су биле отуђене у Другом свјетском рату. Епископски двор је током рата 1991—1992. године знатно оштећен, посебно његова кровна конструкција, а каснијих година јос више пропао.

Стара епископска библиотека и ризница

Стара епископска библиоте једна је од највриједнијих српских библиотека у Хрватској, а и шире. Ову стару бибилитеку основао је још патријарх Арсеније III, а сваки пакрачки, односно славонски епископ остављао је своју личну библиотеку овој средишњој епархијској библиотеци. У фондовима ове библиотеке, поред старих рукописа, било је 112 србуља, највише чуваних и сачуваних у једној српској библиотеци. Данас, неизвјесна је судбина старе Епископске библиотеке, ризнице, галерије епископских портрета из 18. и 19. стољећа, стилског намјештаја и других раритета. Ризница старе Пакрачке епархије у којој су чуване вриједне иконе и други литургијски и умјетнички предмети из манастира Ораховице, Пакре и Свете Ане и бројних цркава, била је од великог значаја за историју Срба на овим просторима.

У току је обнова унутрашње зидне конструкције двора и кровне конструкције на посљедњем дијелу двора који није покривен.

Литература

• Грујић, Радослав (1930). Споменица о Српском православном владичанству пакрачком. Пакрац: Издање свештенства Владичанства пакрачког. 
• Грујић, Радослав (1931). Пакрачка епархија: Историско-статистички преглед. Нови Сад. 
• Кашић, Душан Љ. (1967). Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској. Загреб: Савез удружења православног свештенства Хрватске. 
• Кучековић, Александра (2014). Уметност Пакрачко-Cлaвoнске епархије у XVIII веку. Београд: Академија Српске православне цркве за уметност и консервацију. 
• Kučeković, Aleksandra (2019). „Rušenje pravoslavnih crkava na području Pakračko-slavonske eparhije početkom Drugog svetskog rata: Osvrt iz ugla sačuvane eparhijske arhive” (PDF). Pokatoličavanje Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: Zbornik radova. Zagreb: : Srpsko narodno vijeće. стр. 441—462. 
• Милеуснић, Слободан (1997). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1995 (1997). Београд: Музеј Српске православне цркве. 
• Мишић, Александра (2019). „Страдање Епископског двора у Пакрацу 1941. године”. Годишњак за истраживање геноцида. 11 (2): 391—427. 

Спољашње везе

• „Епархија”. Епархија пакрачко-славонска (на језику: српски). 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019. 
• „Generalni Konzulat Republike Srbije”. www.gk-srbije-vukovar.hr (на језику: српски). Приступљено 23. 11. 2019.