Влатко III Косача

Влатко III Косача (р. 1518. - у. око 1591.) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као најстарији син Јована I Косаче (у. 1537), који је био члан млетачког Великог већа и Већа десеторице, Влатко је 1538. године и сам стекао право на учешће у раду млетачког Великог већа. Заједно са својом млађом браћом, од оца је наследио право на почасни херцешки наслов и приходе које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка, тако да је 1548. године тим поводом и лично боравио у Дубровнику. Током 1551. године, Влатко је боравио у Цариграду, одакле се вратио копненим путем, преко Софије и Новог Пазара, пристигавши средином августа у Дубровник. Пут у Цариград је предузео ради решавања разних имовинских питања са наследницима његовог потурченог рођака Ахмед-паше Херцеговића (у. 1517). По повратку у Венецију, Влатко се оженио племкињом Тадеом Белазио из Бреше, са којом је имао неколико синова и кћери. Умро је непосредно након 1591. године, а наследили су га синови Јован II Косача, Алфонсо и Хорације.[1][2][3][4][5][6]

Влатко III Косача
Датум рођења1518.
Место рођењаМлетачка република
Датум смртиоко 1591.
Место смртиМлетачка република
ДинастијаКосаче
ОтацЈован I Косача
МајкаИполита Неофита Лоски
СупружникТадеа Белазио
ПотомствоЈован II Косача,
Стефан, Алфонсо,
Меркурије, Хорације
титуларни херцег од светог Саве
Kosačegrb.png

Након избијања Кипарског рата (1570-1573), млетачка влада је упутила Влатка у Котор, са задатком да као титуларни херцег од светог Саве допринесе ослобођењу суседних области у залеђу, које су својевремено, пре успостављања турске власти, припадале некадашњем Војводству Светог Саве. Током боравка у домовини својих предака, Влатко се састајао са народним главарима из околних области, а 1572. године је учествовао и у неуспелом млетачком покушају ослобађања Херцег-Новог. По завршетку рата (1573) вратио се у Венецију.[7][8] Влатко је узимао учешће у друштвеном и културном животу Венеције, а међу његовим личним пријатељима био је и познати италијански хуманиста и књижевник Франческо Сансовино (у. 1586), који је 1575. године саставио похвалу у част Влатка, као херцега од светог Саве.[9]

У најстаријем штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", саопштени су и основни подаци о венецијанском огранку, укључујући и помен Влатка III Косаче, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[10][11]

РеференцеУреди

  1. ^ Ивић 1928, стр. IX.
  2. ^ Динић 1935, стр. 245-247.
  3. ^ Tadić 1939, стр. 137.
  4. ^ Атанасовски 1979, стр. 173-177, 179-180, 186, 218.
  5. ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
  6. ^ Čoralić 2017, стр. 149—150.
  7. ^ Станојевић 1970, стр. 90.
  8. ^ Атанасовски 1979, стр. 177-179.
  9. ^ Атанасовски 1979, стр. 180, 228-229.
  10. ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
  11. ^ Du Fresne 1746, стр. 129.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди