Војводинци

насеље у Вршцу, Јужнобанатски округ, Србија

Војводинци (рум. Voivodinț) су насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 254 становника.

Војводинци
Румунска Православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2022.Пад 254
 — густина19/km2
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 04″ С; 21° 20′ 29″ И / 45.017833° С; 21.341333° И / 45.017833; 21.341333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина21,7 km2
Војводинци на карти Србије
Војводинци
Војводинци
Војводинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26338
Позивни број013
Регистарска ознака

Историја

уреди

У историјском периоду Војводинци су имали више имена:

  • У XV веку место се звало Vajdafalva
  • У XVI веку Wojvodince
  • Vajdalak -1911. године
  • Војводинце-1922. године.

Године 1447. Војводинце (Vajdafolva ) је било у поседу Николе, сина Војводе Томе. Војводинце (Wojvodincz) је било у поседу Саве Велимировича из Каренбаша, са становништвом српске и румунске народности. Године 1717. било је 77 кућа. Касније како изгледа, било је новог досељавања, јер 1749. године броји већ 140 кућа. Подигнута је црква брвнара 1735. године, а 1751. било је два пароха. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Воиводинц" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[1]

Почеле да се воде црквене матичне књиге 1778. године, а 1793-1794. подигнута је нова црква и школа. 23. априла 1795. привремено освештена. Аксеније Јанковић завршио иконостас 1808. године а 29. августа 1812. године извршено је свештање.

Године 1848. пописано је 1624 становника, од којих је било православних 1609, католика 12, и јевреја 5.

До раздвајања Банатске војне границе, код Војводинаца је била тромеђа Тамишког комитата и Војне границе. Отворено је једно подбележничко место. Године 1908-1909. подигнута је општинска кућа. Од 19010-1910. функционисало је поштанско звање. Заснован је општински катастар 1914. године.

У новијем времену је прираштај код становништва у застоју, па чак и у опадању: 1869-1731 становник: 1880-1654; 1890-1649; 1900-1558; 1910-1544 становника. По попису 31. јануара 1921. године пописано је 1388 становника, од којих је било: Срба-18, Словака-7, Румуна-1310, Немаца-26, Мађара-8, осталих-18 становника.[2]

Демографија

уреди

У насељу Војводинци живи 336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (38,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 124 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.196
1953. 1.098
1961. 1.012
1971. 902
1981. 727
1991. 593 461
2002. 417 542
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Румуни
  
366 87,76%
Срби
  
19 4,55%
Роми
  
13 3,11%
Мађари
  
3 0,71%
Немци
  
1 0,23%
Власи
  
1 0,23%
непознато
  
11 2,63%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 266 264 248 219 182 156 124


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 21 34 15 22 15 11 3 2 0 1 3,33
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 159 31 108 10 10 0
Женски 192 31 103 51 7 0
УКУПНО 351 62 211 61 17 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 108 98 0 0 1
Женски 52 47 0 0 2
Укупно 160 145 0 0 3
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 2 1 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 2 1 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 2 1
Женски 0 0 0 3 0
Укупно 0 0 1 5 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

уреди
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. :
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

уреди