Војводинци
Војводинци (рум. Voivodinț) су насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 363 становника.
| Војводинци | |
|---|---|
 Румунска Православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  363 |
| — густина | 19/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°01′04″ СГШ; 21°20′29″ ИГД / 45.017833° СГШ; 21.341333° ИГДКоординате: 45°01′04″ СГШ; 21°20′29″ ИГД / 45.017833° СГШ; 21.341333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 74 м |
| Површина | 21,7 км2 |
.svg)  Војводинци Војводинци на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26338 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
ИсторијаУреди
У историјском периоду Војводинци су имали више имена:
- У XV веку место се звало Vajdafalva
- У XVI веку Wojvodince
- Vajdalak -1911. године
- Војводинце-1922. године.
Године 1447. Војводинце (Vajdafolva ) је било у поседу Николе, сина Војводе Томе. Војводинце (Wojvodincz) је било у поседу Саве Велимировича из Каренбаша, са становништвом српске и румунске народности. Године 1717. било је 77 кућа. Касније како изгледа, било је новог досељавања, јер 1749. године броји већ 140 кућа. Подигнута је црква брвнара 1735. године, а 1751. било је два пароха. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Воиводинц" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[1]
Почеле да се воде црквене матичне књиге 1778. године, а 1793-1794. подигнута је нова црква и школа. 23. априла 1795. привремено освештена. Аксеније Јанковић завршио иконостас 1808. године а 29. августа 1812. године извршено је свештање.
Године 1848. пописано је 1624 становника, од којих је било православних 1609, католика 12, и јевреја 5.
До раздвајања Банатске војне границе, код Војводинаца је била тромеђа Тамишког комитата и Војне границе. Отворено је једно подбележничко место. Године 1908-1909. подигнута је општинска кућа. Од 19010-1910. функционисало је поштанско звање. Заснован је општински катастар 1914. године.
У новијем времену је прираштај код становништва у застоју, па чак и у опадању: 1869-1731 становник: 1880-1654; 1890-1649; 1900-1558; 1910-1544 становника. По попису 31. јануара 1921. године пописано је 1388 становника, од којих је било: Срба-18, Словака-7, Румуна-1310, Немаца-26, Мађара-8, осталих-18 становника. [2]
ДемографијаУреди
У насељу Војводинци живи 336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (38,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 124 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 3 | 11 | ||
| 75—79 | 8 | 20 | ||
| 70—74 | 11 | 16 | ||
| 65—69 | 11 | 14 | ||
| 60—64 | 11 | 17 | ||
| 55—59 | 12 | 11 | ||
| 50—54 | 13 | 14 | ||
| 45—49 | 15 | 9 | ||
| 40—44 | 15 | 8 | ||
| 35—39 | 10 | 12 | ||
| 30—34 | 16 | 14 | ||
| 25—29 | 18 | 12 | ||
| 20—24 | 8 | 15 | ||
| 15—19 | 8 | 17 | ||
| 10—14 | 17 | 6 | ||
| 5—9 | 12 | 8 | ||
| 0—4 | 15 | 8 | ||
| Просек : | 38,7 | 46,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 159 | 31 | 108 | 10 | 10 | 0 |
| Женски | 192 | 31 | 103 | 51 | 7 | 0 |
| УКУПНО | 351 | 62 | 211 | 61 | 17 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 108 | 98 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 52 | 47 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 160 | 145 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 5 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
РеференцеУреди
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.:
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена ЛитератураУреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
