Војислав Кузмановић

Војислав Кузмановић (1883−1967) из Котраже био је драгачевски каменорезац и цењени занатлија, одликован Орденом Карађорђеве звезде за војничке заслуге током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године.[1]

Војислав Кузмановић
Лични подаци
Датум рођења1883.
Место рођењаКотража, Краљевина Србија
Датум смрти1967.(1967-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (83/84 год.)
Место смртиКотража, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Надгробна обележја изгинулим саборцима израђивао је без икакве накнаде, уверен да их тако чува „за незаборав”.[2]

Костића гробље у Ртима

Живот

уреди

Рођен је у Котражи, где је завршио основну школу. Био је цењен сваковрсни мајстор, превасходно као пинтер и клесар надгробних споменика.

Учесник Балканских и Првог светског рата у чину артиљеријског наредника. За исказану храброст и пожртвовање одликован Карађорђевом звездом и другим ордењем.[2]

Надгробнике и крајпуташе израђивао је на ширем простору Котраже, Миросаљаца, Церове, Виче, Лисе, Ртију, Горње Краварице, Криваче, Белог Камена, Луке, Осонице и Горњег Дубца.[1]

Умро је 1967. године. На споменик му је уклесано:

ВОЈИСЛАВ КУЗМАНОВИЋ
из Котраже
као храбар борац одликован је
Карађорђевом звездом
и другим ордењем
као арт[иљеријски] наредник
у рату бијо од 1912-1918. године.
Био је каменорезац и пинтор.
Рођен је 1883 г. умро 1967 г.
Бог да му душу прсти.
Спомен му подижу синови
Владимир Милорад Милоје и Љубиша.[2]

Дело

уреди

Надгробнике од пешчара вешто је украшавао крстима и чирацима, стилизованим цвећем, представама голубова који зобљу грожђе, као и разноврсним предметима (кључ, чутура, амрел, преслица) који ближе одређују пол, узраст и друштвени положај покојника.[3] Војницима је урезивао ратничка обележја: пушке, сабље, реденике и ордење.[1]

Епитафи

уреди

Епитафи, клесани правилним дубоким словима, садрже обиље биографских података:

Споменик Средоју Павловићу (†1932) (Котража – Чакаревићи)

СРЕДОЈЕ Љ. ПАВЛОВИЋ
из котраже
он поживи часно 31 год.
А погибе на правди Бога
од убице: Јерослава Кузмановића
3. сеп 1932. г.
Бог да му душу опрости
Спомен му подиже отац Љубо
писо Вој[ислав] Куз[мановић].[4]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М.; Маринковић, Зоран (2017). Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-31-1. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Маринковић, Радован М.; Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М.; Маринковић, Зоран (2017). Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-31-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.