Војка (Стара Пазова)

За другу употребу, погледајте страницу Војка.

Војка је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Војка има повољан географски положај, јер лежи у равном – рузмаринском Срему, на раздаљини од око двадесетак километара од реке Дунав и око тридесетак километара од реке Саве.[1]

Војка
Vojka-2.jpg
Војка
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Пад 4752
 — густина93/км2
Географске карактеристике
Координате44° 56′ 14″ СГШ; 20° 09′ 08″ ИГД / 44.937166° СГШ; 20.152333° ИГД / 44.937166; 20.152333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина66 м
Површина53,9 км2
Војка на мапи Србије
Војка
Војка
Војка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22313
Позивни број022
Регистарска ознакаST

ИзгледУреди

Село има форму облика крста, кога у основи сачињавају главна уздужна улица Цара Душана, која од центра према Kрњешевцима носи назив Kарађорђева. На месту укрштања главних комуникација налази се сеоско језгро, које са свим пратећим објектима јавних служби задовољава унутрашње функције села. У централној зони лоциран је православни храм Светог Оца Николаја из 1857. године, основна школа, месна заједница, дом културе, Културно уметничко друштво „Славко Гајин”, здравствена амбуланта, предшколска установа, обданиште и јаслице, локална пијаца (суботом), више од 50 приватних занатских радњи производног и услужног карактера.[2]

ИсторијаУреди

Као насељено место први пут се помиње у писаним документима још 1416. године. Војка је била као насеље на сред пута, са великим бројем ветрењача. Данас се успомена на ветрењаче чува у грбу села.

Оно што Војку и Војчане издваја од других насеља је и то што су били познати граничари али и виноградари, још од времена владавине Леополда и Марије Терезије, Аустро – Угарских монарха, од којих су добили винограде у данашњим Чортановцима, на обронцима Фрушке горе, које и данас чувају многе породице.

Ту је и више локалитета из времена Римске империје, када је преко Војке ишао главни друм од Сирмијума ка Таурунуму и Сингидунуму.

Знаменити Турски путописац Евлија Челебија је оставио запис у својој књизи да је коначио у свратишту Војка, где је била значајна постаја за замену коња и одмор путника на друму од Беча до Цариграда и тако редом, до данашње Војке.[1]

О њеном постојању сведоче археолошки артефакти који се чувају у Народном музеју у Земуну, у Војном музеју и Археолошком институту у Београду, ископавани шездесетих година. Препознато је 56 археолошких локалитета од којих десетак у атару Војке. Пронађени су на само пар истраживаних локалитета докази живота од пре 2,5 до 3 хиљаде година (Вучедолска култура и Умка), из времена велике сеобе народа (из другог каганата, Брдашица и гроб ратника чело башта Дужног шора) археологе одушевљава копча са појаса ратника који је био сахрањен усправно на коњу.[3]

Село је некада имало великих проблема због високих подземних вода и честог плављења.[4]

ДемографијаУреди

Ово насеље је великим делом насељено Србима, према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Према попису из 2011. у њему је тада живело 4752 становника.

У насељу Војка тада је живело 3837 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 37,8 година: 36,6 код мушкараца и 38,9 код жена. У насељу је било 1425 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је био 3,52.

ПривредаУреди

Привредну базу Војке представља пољопривреда а највише се од култура узгајају пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет, шећерна репа и повртарске културе као и крмно биље. Развијено је и сточарство, највише се узгајају свиње и говеда. По производњи млека село је познато у Срему. Последњих година у Војки су актуелна привредна преструктуирања, све је више приватних предузетника који се баве пољопривредном производњом.[2]

Привредну базу Војке представља пољопривреда а највише се од култура узгајају пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет, шећерна репа и повртарске културе као и крмно биље. Развијено је и сточарство, највише се узгајају свиње и говеда. По производњи млека село је познато у Срему. Последњих година у Војки су актуелна привредна преструктуирања, све је више приватних предузетника који се баве пољопривредном производњом.[2]

ОбразовањеУреди

Основна школаУреди

Војка има једну основну школу. Изграђена је 1780. године, састојала се од приземне зграде и носила назив ,,Комунална школа’’. Ова зграда је изгорела до темеља 1943. године, јер је у њој била смештена усташка посада, коју су партизани том приликом ликвидирали. После Другог светског рата, тачније 1946. године,  почела је градња нове школе која је завршена 1947. године. Добила је назив по Милану Хаџићу, који је био прва жртва рата 1941. Оснивачи школе били су житељи Војке.[5]

Музичка школаУреди

У Војки постоји музичка школа „Љубинко Лазић”.

БиблиотекеУреди

У Војки се налази још један огранак библиотеке под називом Владислав Чикош, према значајном књижевнику родом из Војке који се школовао у Сегедину, Кежмарку и Будиму где је завршио права. Био је сарадник Летописа Матице српске, писао лирске и епске песме, а 1833. године објављује роман „Због љубови помиреније или Строимир и Љубисава”. Ова библиотека броји 6300 књига и 450 читалаца.[6]

Осим тога, основна школа у Војки има сопствену библиотеку.

КултураУреди

Ликовна колонија Cosmic ArtУреди

У септембру 1991. године у сремском селу Војка започела је с радом ликовна колонија Cosmic Art коју је иницирао сликар Љубиша Марић. На тај начин се сачувала од заборава и једна изузетно богата збирка уметничких дела, али и збирка која сведочи и о ликовној колонији Cosmic Art и о самој Војки, као изузетно значајном чиниоцу наше уметности и духовности. Преко 500 сликара и вајара из свих крајева земље и иностранства, оставило је преко 1.000 уметничких дела, од чега се у фонду Месне заједнице Војка чува око 250 слика и скулптура.

Неколико колонија било је хуманитарног карактера, тако да су уметници помогли: Фонд за избеглице (1991.), инвалиде рата (1992.), обнову манастира Рача (1993.), Друштво за афирмацију инвалида „Феникс" из Старе Пазове (1994.), поплављене породице у Бајиној Башти (2014.)

У плану је припрема и допуњеног издања монографије за 30. сазив у који ће ући и уметници који су у међувремену били гости наше ликовне колоније.[3]

Од 2018. године ликовна колонија се налази на листи од 11 најзначајнијих манифестација у области културе у општини Стара Пазова.[7]

Културно-уметничко друштво Славко ГајинУреди

Основано је у јеку обнове ратом опустошене Југославије 1948. године, када су млади људи у овом сремском селу желели да, поред градње кућа, ауто путева, фабрика, граде и свој дух, уживају у песми, игри, позоришту.

Управо, од самог почетка, позоришни аматеризам је развијан са великом енергијом, па су војачки аматери, педесетих и шездесетих година 20. века, царовали на даскама које живот значе широм Војводине, а играли и на сценама Београда и Новог Сада. Нушићеве комедије и хумор Живка Стојановића и Миленка Кочијашевића Пујде, дале су неизбрисиви печат том делу историје војачког аматерског друштва. Истовремено су млади покушавали да негују и музичку баштину предака, те је тако радила и фолклорна секција, рецитаторска, али у сенци драмске.

Седамдесетих година основане су женска и мушка певачка група и тамбурашки оркестар, и дали су снажан печат аматерској активности не само у старопазовачкој општини, већ и у Срему. Захваљујући ентузијастима који су тада радили у војачком културном-уметничком друштву, уведен је у такмичарски програм Пролећног сусрета изворно певање (певачке групе) и није било приредбе у општини и селу без наступа ових група и тамбураша. Они су били, захваљујући Културној димензији, емисији локалног Радија, иницијатор сарадње и организације заједничких концерата по Војводини, Славонији, Босни и Србији, са културним-уметничким друштвом Младост из Нове Пазове и Бранко Радичевић из Старе Пазове. Било је и телевизијских наступа и учешћа на зонским смотрама.[8]

ЗабаваУреди

Мото-скупУреди

Од 2009. године у Војки се одржава мото-скуп који организује мото-клуб Фантоми. На њему учествују гости из целог Срема, уз традиционални ручак и рок свирку у вечерњим сатима. Сваке године ова манифестација бива пропраћена и у едукацији младих и деце о безбедности учествовања у саобраћају.

Дечије игралиште ИзворУреди

Војка има неколико дечијих игралишта, али је најпосећеније и најопремљеније игралиште Извор. Оно има мали терен за одбојку, љуљашке, тобоган, мостић и још неколико справа на којима деца могу да се играју.

У вечерњим сатима на њему се окупљају и старија деца, због тога што се налази у мирном и добро осветљеном делу Војке.

СпортУреди

Фудбалски клуб СремацУреди

Фудбалски клуб за дечаке по имену Сремац, на свом терену је испратио многе генерације спорту наклоњених Војчана. O томе сведочи и чињеница да је стар мало више од девет деценија и да и даље учествује у многим турнирима и лигама.

Ваздухопловни клуб ВихорУреди

Основан 2003. године, ваздухопловни клуб Вихор организује летачке дане и аеро-митинге на спортском аеродрому у Војки.[9] У питању је уједно и један од највећих приватних аероклубова у Србији.[10]

Ловачко друштво ЗецУреди

Ловачко друштво Зец је најстарије ловачко друштво у општини Стара Пазова. Оно окупља преко 60 ловаца и улаже у обнову ловишта подмлађивањем животињских врста.[11]

Истакнуте личностиУреди

ИзвориУреди

  1. ^ а б SremskeVesti (2019-07-04). „VOJKA: Selo vetrenjača, nekada najveće selo u Sremu”. Sremske vesti (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-10. 
  2. ^ а б в „Vojka | Gradska i seoska naselja | Turistička organizacija opštine Stara Pazova” (на језику: српски). Приступљено 2020-11-10. 
  3. ^ а б Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Likovna kolonija u Vojki”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-11-11. 
  4. ^ "Политика", 1. март 1940
  5. ^ „Основна школа "Милан Хаџић" Војка | Историјат Основне школе ,,Милан Хаџићˮ | Школа”. www.skolavojka.edu.rs. Приступљено 2020-11-10. 
  6. ^ „Општина Стара Пазова, званична Интернет презентација - Opština Stara Pazova, zvanična Internet prezentacija”. Општина Стара Пазова, званична Интернет презентација - Opština Stara Pazova, zvanična Internet prezentacija (на језику: rs). Приступљено 2020-11-10. 
  7. ^ aSrbija.com. „Одржана 29. Ликовна колонија”. aSrbija.com (на језику: српски). Приступљено 2020-11-11. 
  8. ^ „КУД "СЛАВКО ГАЈИН" Vojka”. www.promis.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-11-11. 
  9. ^ „ВИХОР ИЗНАД ВОЈКЕ”. www.vss.rs. Приступљено 2020-11-11. 
  10. ^ „Vazduhoplovni klub "Vihor" dobio zastupništvo za program Pipistrela”. Tango Six (на језику: српски). 2014-08-26. Приступљено 2020-11-11. 
  11. ^ „Radio TV Stara Pazova - Iz Lovačkog društva u Vojki”. www.rtvstarapazova.rs. Приступљено 2020-11-11. 

Спољашње везеУреди