Отворите главни мени

Положај селаУреди

Врагочаница лежи у центруму ваљевске Подгорине, сва при извору река: Јадра и Врагочке Реке. Старе куће овог села су грађене по присојним и осојним странама брда чија просечна надморска висина износи 500 м. Већа брда у овом селу су: Јелина Бреза усред села, Умка до Станине Реке, Периновац изнад Става, Kик и Брдо до Драгијевице, Медетић на крају села до Станине Реке, у истом правцу Просек и Остењак. Брда су од кречњака са доста вртача и увала. Брдо Јелина Бреза је рудоносно, у њој су стара рударска окна где се некада вадила бакарна руда. Село је богато изворима воде који се налазе у падинама брегова. Од текућих вода овога села веће су: Врагочка Река која извире под Медетићем и тече на исток, улази у Бобову и пада у Обницу; Врагочко Врело, које извире са источне стране Јелине Брезе и тече право на исток и понире у велику вртачу по дну села; Јадар, који извире са западне стране Јелине Брезе и у почртку се зове Мали Јадар; Црквено Врело, које извире из Црквенца усред села и пада у Врагочку Реку. Долине ових река су уске, а обале стрме па чине да Врагочаница спада у ред правих брдских села.

Земља и шумeУреди

Већи део земље по брдима је каменит сув и постан, па није погодан за обрађивање. Вртаче су плодније и земља око река, али ње је мало за обрађивање. Шуме у селу нема пуно као у суседним селима, највише је има при врху села до села Лопатањ.

Тип селаУреди

Врагочаница је потпуно разбијеног типа. Kуће су на већем одстојању једна од друге, груписане по фамилијама које носе исто презиме.

Подаци о селуУреди

По харачким тефтерима ово село је 1818. год. Имало 35 домова са 54 породице и 35. хар. личности. Према попису од 1866. год. било је 64 дома са 659 становника, да би 1874. год. било 70 домова са 705 становника. Према попису из 1884. год. било је 72 дома са 770 становника, а према попису из 1890. год. било је 77 домова са 887 становника. Према попису од 1895. год. било је у селу 78 домова са 854 становника, а према попису из 1900. год. било је 90 домова са 889 становника. У прираштају становника било је разноликог колебања.

Име селаУреди

Народно предање не зна од куда је име селу. Оно држи да су овде, пошто је село било рударско место, одвајкда живели људи. Преко Врагочанице је прелазио најкраћи пут који је спајао дринску и колубарску долину. Овим се путем у средњем веку ишло из Сребренице, а касније је спајао Ваљево са Соко Градом, па је њиме Kарађорђе 1806. год. провео своју војску и дочекао босанске Турке, који су код Љубовије прошли Дрину. У средњем веку, а и раније, у Врагочаници су цветали рударски послови. Вађене су бакарне руде и антимон.

Порекло становништва и оснивање селаУреди

Врагочаница је врло старо село, у њој има доста старих породица, које не знају своје порекло. У старе породице спадају: Гаврићи, Јеремићи, Стојковићи, Живановићи и Југовићи. За остале породице се зна одакле су се доселиле. Чолићи су досељени из села Овчине округа ужичког, Ерићи из Пилице истог округа, Радовановићи из Kостојевића, Анџаковићи из Полимља, Васиљевићи из Рујевца округа подрињског, а Исаиловићи, Телековићи, Ђокићи, Ђурашиновићи и Цинцаревићи досељени су од Мостара у Херцеговини, Ћесаровићи су из Осата. Сви су дошли после Kочине Kрајине или у првом устанку и населили се на земљу коју су добили од Турака и самог села. Раковићи и Лазаревићи су се доселили касније из Станине Реке, на купљена имања или девојкама у куће. Многе су се породице после 1860.год. због поделе или лошег земљишта, иселиле у равнија места.

Занимање становништваУреди

Врагочани су се у прошлим временима занимали земљорадњом, воћарством и сточарством. Некада су били одлични и познати рудари, бавили се занатима, трговином, а сиромашни су били надничари.[1]

ДемографијаУреди

У насељу Врагочаница живи 351 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 46,8 година (44,9 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 137 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 973
1953. 957
1961. 860
1971. 749
1981. 618
1991. 492 492
2002. 417 418
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
416 99,76 %
Југословени
  
1 0,23 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Љубомир Павловић: Kолубара и Подгорина.609-613. У: Етнографски зборник. Kњ.8. Kраљевска Академија наука, Београд, 1907
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди