Врбештица (алб. Vërbeshtica) је насељено место у општини Штрпце, смештено на надморској висини од 930 до 1050 метара. У селу живи око 650 становника.

Врбештица
Основна школа ,,Шарски Одред" у Врбештици.jpeg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаШтрпце
Становништво
 — 2011.Пад 450
Географске карактеристике
Координате42°14′12″ СГШ; 20°58′44″ ИГД / 42.2367° СГШ; 20.9789° ИГД / 42.2367; 20.9789Координате: 42°14′12″ СГШ; 20°58′44″ ИГД / 42.2367° СГШ; 20.9789° ИГД / 42.2367; 20.9789
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина974 м
Врбештица на мапи Србије
Врбештица
Врбештица
Врбештица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број73000
Позивни број0290
Регистарска ознакаUR

ГеографијаУреди

Територија села Врбештица налази се у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији. Смештена је у западном делу општинске територије Штрпце. Сеоски атар се протеже од македонске границе на југу до суворечке општине на северу. Врбештица је село разбијеног типа и углавном се налази у долини Врбештичке реке која је лева притока Лепенца.

Село Врбештица је богато рудама (која је у прошлости експлоатисана), шумама, пространим пашњацима и пољанама прекривеним разним планинским лековитим биљем и дивљим воћем. Тренутно у селу живи око 650 становника српске националности. Уз позитиван природни прираштај, село је познато и по великој миграцији становника и то већином у централну Србију (Баточина и околина).

Основну школу „Шарски одред“ похађа око 100 ученика. У селу постоји православна црква Светог Илије и испосница светог Петра, која је од села удаљена 5 километара.

ИсторијаУреди

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града:Грчки град код Врбештице и Чајлије, остаци тврђаве, близу Брезовице.

Врбештица се помиње у турском попису из 1455. године. По овом попису она тада има 53 куће. Број становника је константно растао па је пред Други светски рат имала 109 кућа, а 1986. године 206 кућа. Прву школу Врбештица је добила 1928. године. Село је електрифицирано 1969. године, а водовод је добила 1983. године.[1]

Брезовица је некада била насеље у оквиру Врбештице, али је почетком осамдесетих постала самостално село.

Иван Јастребов је у својој књизи Стара Србија и Албанија писао о овом селу. Спомиње цркву коју је бујица са планина однела и срушила. Тада се још знало место где је била. Хришћани су зато одлазили у цркву села Беревца. [2]

РударствоУреди

На северним ободима Сиринићке жупе има руда хрома. Експлоатација руде је почела 1894. године када су отворена два рудника а касније још два у Врбештици и Јажинцу. Сви рудници су били у власништво солунског друштва Алатини. Рудници су престали са радом за време Балкансих ратова и Првог светског рата, да би након Првог светског рата био обновљен рад од стране Асео.а.д. из Скопља. Рад је обновљен само у рудницима у Врбештици, док су они у Јажинцу напуштени.[3] Шездесетих година двадесетог века напуштени су рудници и у Врбештици.

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1939[4]:

  • Будурићи (2 кућа., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци.
  • Бонтићи (4 кућа., Св. Ђорђе Алимпије) су непознате старине.
  • Кузмановићи (5 кућа.,Св. Петка) су непознате старине.
  • Костићи (4 кућа., Св. Никола) су непознате старине.
  • Радуњићи (15 кућа., Св. Петка), давнашњи досељеници из скопског краја.
  • Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима, из данашље северне Албаније.
  • Павловићи (10 кућа) и Ивковићи (1 кућа), досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.
  • Орловићи (32 кућа., Св. Арханђео). Старином су од Гусиња у Црној Гори, одакле су од Албанаца пребегли у селу Букош у Метохији, одакле се један брат крајем XVIII века преселио овамо да избегне крвну освету од Албанаца, а други брат остао тамо и прешао у ислам.
  • Борзановићи (9 кућа., Св. Никола). Досељен предак Борзан из Полошке области у почетку XIX века, када су му муслимани тамо одузели имање. (Борзан, Ђорђија, Станислав, Стаја 60 година.

ДемографијаУреди

Етнички састав према попису из 1981.[5]
Срби
  
918 99,67 %
Муслимани
  
1 0,11 %
остали
  
2 0,22 %
Популација (ист.): Врбештица
Година1948195319611971198119912011
Становништво8549311.0651.288925790450
Еволуција становништва

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Милета Букумирић, Ономастика Сиринићке жупе. — Ономатолошки прилози, Београд (Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику), 1981, књ. IX, стр. 385-386.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 213. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ А. Урошевић, О Косову..., стр.215-216
  4. ^ Подаци „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)
  5. ^ Ethnic composition of Kosovo 1981

Спољашње везеУреди