Горанка Матић

Горанка Матић (Марибор, Словенија, 1949) је српска историчарка уметности и фотографкиња, рођена у Марибору, Словенија. Фотографијом је професионално почела да се бави 1980. године, а од 1986. излаже у земљи и иностранству. Њен опус обухвата портрете писаца, рок и поп музичара и изборне кампање. Живи и ради у Београду.[1]

Горанка Матић
Датум рођења(1949-00-00)1949.
Место рођењаМарибор
ФНРЈ
ПољеФотографија

БиографијаУреди

Горанка Матић рођена је 1949. године у Марибору, Словенија. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду.[2] Одрасла је у породици која је поштовала фотографију, природу и путовања, што је у потпуности одредило њен каснији живот и рад.[3]

Професионални радУреди

Од оснивања Студентског културног центра 1971. године Горанка Матић радила је као асистент ликовног програма а затим као стручни сарадник и кустос галерије Срећна нова уметност. Од 1978. до 1980. године водила је Галерију 45 на Новом Београду, у којој је организовала више од двадесет изложби.[4]

Од 1980. године Горанка се посветила фотографској каријери. Радила је фотографије за многе часописе и магазине: „Џубокс”, „Старт”, „Свијет”, „Омладинске новине”, „Дуга”, „Дело”, „Liberation”,[4]Полет”, „Момент”, „Беорама”, „Ритам”, „New Moment” и друге. Паралелно је имала изложбене активности градећи уметничку каријеру. У почетку је радила као слободни уметник у широком простору издаваштва, од уметности до рокенрола, да би од 1990. do 2006.[5] радила као уредник фотографије у недељнику Време,[3] где је 2008. постала и сувласник.[6] Од 2006. до 2010. радила је као уредник фотографије у Политици. Од 2010. до 2015.[5] радила је на Радио телевизији Србије у арт дирекцији.[2]

Горанка Матић Фотографијом се бави од 1980. године. Од 1986. године је чланица је УЛУПУДС-а, када почиње да излаже у земљи и иностранству.[2] Осам година је предавала фотожурнализам на Факултету политичких наука у Београду.[2] Данас је доцент на Факултету за медије и комуникације, на предметима фотожурнализам и документарна фотографија.[4] У стручним журналистичким круговима Горанка важи као врстан уредник и фотограф, а у уметничким круговима има можда и већи углед.[3]

Горанки Матић посвећена је једна епизода документарног серијала „Мој лични печат” из 2012. године, у режији Грегора Зупанца.[7]

Рок фотографијаУреди

Током осамдесетих година 20. века њен рад је нарочито значајан у области рок фотографије.[4] Као прослављена фотографкиња Новог таласа снимила је фотографије за многе омоте београдских бендова, од Идола за чувени албум Одбрана и последњи дани до сарадње са Екатерином Великом, Цанетом из Партибрејкерса, Којом из Дисциплине кичме, Бајагом[8] и многим другим музичарима и музичким бендовима.[9]

Протести 90-ихУреди

Ауторка је многих, такође култних, фотографија које прате турбулентна друштвено политичка збивања на београдским улицама, од деветог марта преко антиратних скупова до студентских протеста и скоро свих демонстрација током 90-их година 20. века.[8]

ИзложбеУреди

  • „Тихо тече Сутјеска” у Салону Музеја савремене уметности, за коју је добила Политикину награду (2004)
  • „Мрежа сећања”, у галерији Артгет Културног центра Београда, фебруара 2011. представља фотографије које је слала електронском поштом.[10]
  • „Путници кроз време опседнути сликама”, у галерији Артгет Културног центра Београда, октобра 2012. представља малу историју савремене српске кинематографије.[11]
  • Изложба фотографија на журци „Бука!Сада!”, априла 2018. године, коју су чинили принтови великих формата фотографија.[12]
  • „Влада”, изложба посвећена рок музичару Влади Дивљану, Marsh open space Београд, март 2018. године,[13] најављена за март 2020. у Дому војске у Београду.[5]
  • „Друштвени контексти живота младих”, изложба фотографија Јане Љубичић, Викторије Јовановић и Горанке Матић у Галерији Про3ор у Београду, октобра 2018.[14]
  • „Фотографије рок сцене Југославије”, ретроспективна изложба Горанке Матић најављена у Музеју савремене уметности за 2020. годину.[15]

БиблиографијаУреди

Горданка Матић објавила је и неколико књига, међу којима се издвајају:

  • Дани бола и поноса[16]
  • Десет година против[17][2]

НаградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Горанка Матић”. Званични веб-сајт. Октобарски салон. Приступљено 5. 4. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Горанка Матић”. Примењена носталгија. Приступљено 5. 4. 2020. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Timotijević, Slavko (26. 9. 2002). „Goranka Matić”. Vreme. 612. Приступљено 5. 4. 2020. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Doc. um Goranka Matić”. Zvanični veb-sajt. FMK. Приступљено 5. 4. 2020. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Izložba fotografija Goranke Matić „Vlada. vrsaconline.com. 28. 2. 2020. Приступљено 5. 4. 2020. 
  6. ^ „NEDELJNIK VREME DOBIO NOVE VLASNIKE”. Medija centar. 24. 4. 2008. Приступљено 5. 4. 2020. 
  7. ^ „Goranka Matic”. IMDb. Приступљено 5. 4. 2020. 
  8. 8,0 8,1 Ivković, Ivana (5. 7. 2018). „GORANKA Forever”. Before After. Приступљено 5. 4. 2020. 
  9. ^ „Goranka Matić”. Discogs. Приступљено 5. 4. 2020. 
  10. ^ „Naučiću vas da letite”. SEECult. 24. 2. 2011. Приступљено 5. 4. 2020. 
  11. ^ „Mala istorija srpskog filma”. SEECult. 4. 10. 2012. Приступљено 5. 4. 2020. 
  12. ^ „Izložba fotografija Goranke Matić i gramofonske ploče na žurki "Buka!Sada!". Blic. 11. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2020. 
  13. ^ „Izložba fotografija Goranke Matić o Vladi Divljanu”. N1. 21. 3. 2018. Приступљено 5. 4. 2020. 
  14. ^ „Društveni konteksti života mladih”. SEECult. 18. 10. 2018. Приступљено 5. 4. 2020. 
  15. ^ „Фотографије рок сцене Југославије: Ретроспективна изложба Горанке Матић у Музеју савремене уметности”. Telegraf. 14. 1. 2020. Приступљено 5. 4. 2020. 
  16. ^ Matić, Goranka (1995). Dani bola i ponosa. Beograd: Vreme knjige. COBISS.SR 513112929
  17. ^ Ćurgus Kazimir, Velimir; Matić, Goranka; Pavlović, Vesna. Deset godina protiv : građani Srbije u borbi za demokratiju i otvoreno društvo, 1991-2001. ISBN 86-82827-28-X. COBISS.SR 92186892
  18. ^ „Uručene godišnje nagrade UNS-a, Goranki Matić nagrada za životno delo”. Novi Magazin. 21. 12. 2019. Приступљено 5. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди