Гордије Цезарејски
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Свети мученик Гордије је хришћански светитељ.
Рођен је у Кесарији Кападокијској. Био је официр у римској војсци у време цара Лицинија.[1] Но када наста страшно гоњење хришћана, он напусти војску и свој чин и удаљи се у пустињу Синајску. Усамљен на планини Хориву, Гордије провођаше време у молитви и размишљању о тајнама неба и земље. Нарочито, пак, размишљаше о сујети и ништавности свега онога око чега се људи толико муче и боре на Земљи, па најзад пожели да умре и пресели се у живот непролазни и нетрулежни.[2] С том жељом он сиђе у град у време неких трка и игара. Пријави се градоначелнику као хришћанин. Узалуд га овај одвраћаше од вере, с ласкама и претњама. Гордије оста непоколебљив и тврд као дијамант и говораше: „Није ли очито безумље куповати овим кратковременим животом вечну муку и погибао душевну?“.[1]
На смрт осуђен, он радосно хиташе губилишту и успут говораше џелатима о дивној и слаткој науци Христовој. И с именом Исусовим на уснама он предаде своје младо тело мачу а праведну душу Богу 320. године.[3]
Српска православна црква слави га 3. јануара по црквеном, а 16. јануара по грегоријанском календару.
Референце уреди
- ^ а б „СВЕТИ ПРОРОК МАЛАХИЈА; СВЕТИ МУЧЕНИК ГОРДИЈЕ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-22.
- ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-22.
- ^ „Свети мученици Макровије и Гордијан”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22.
Напомене уреди
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.