Горња Врбава
| Горња Врбава | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  164 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 02′ 00″ СГШ; 20° 33′ 00″ ИГД / 44.033333° СГШ; 20.55° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 403 м |
.svg)  Горња Врбава Горња Врбава на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Горња Врбава је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 164 становника. Удаљено је 9 км од Горњег Милановца и налази се поред пута за Крагујевац, на обронцима планине Рудник, на надморској висини између 410 и 550 м, и на површини од 896 ха.[1]
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Врбави.
ИсторијаУреди
Ово село добило је име по врбама којих је било много изникло поред реке Груже. Пред најездом Турака првобитно становништво се иселило. У 18. веку населили су га нови досељеници са Сјеничке висоравни. Горња Врбава први пут се помиње у турском попису из 1476. године када је и даље било пусто.[1]
У селу постоје остаци средњовековне цркве посвећене Светом Николи и многе археолошке ископине из бронзаног доба.[1]
У селу Горња Врбава рођени су архимандрит Мелентије Павловић (активни учесник у Првом и Другом српском устанку и блиски сарадник кнеза Милоша Обреновића) и Тома Вучић Перишић (гружански војвода, велики бунтовник против кнеза Милоша Обреновића, и уставобранитељ у Србији).[1]
До 19. века Горња и Доња Врбава биле су једно село.
Горња Врбава припадала је општини Бело Поље, школи у Враћевшници и парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 42 ратника. Погинуло их је 30 а 12 је преживело.[1]
ДемографијаУреди
У пописима село је 1910. године имало 371 становника, 1921. године 339, а 2002. године тај број је спао на 147.[1]
У насељу Горња Врбава живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,0 година (43,9 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75—79 | 3 | 3 | ||
| 70—74 | 7 | 10 | ||
| 65—69 | 7 | 8 | ||
| 60—64 | 4 | 6 | ||
| 55—59 | 1 | 3 | ||
| 50—54 | 4 | 5 | ||
| 45—49 | 10 | 6 | ||
| 40—44 | 3 | 9 | ||
| 35—39 | 4 | 3 | ||
| 30—34 | 3 | 0 | ||
| 25—29 | 3 | 1 | ||
| 20—24 | 7 | 8 | ||
| 15—19 | 10 | 1 | ||
| 10—14 | 2 | 2 | ||
| 5—9 | 1 | 1 | ||
| 0—4 | 2 | 1 | ||
| Просек : | 43,9 | 52,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 68 | 24 | 35 | 8 | 1 | 0 |
| Женски | 68 | 7 | 36 | 24 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 136 | 31 | 71 | 32 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 42 | 15 | 0 | 0 | 16 |
| Женски | 36 | 19 | 0 | 0 | 13 |
| УКУПНО | 78 | 34 | 0 | 0 | 29 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 4 | 3 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 5 | 1 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | |
РеференцеУреди
- ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 163.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
