Горња Врбава

Горња Врбава
Горња Врбава;
	Горња Врбава, правац од Горњег Милановца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	128
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 00″ С; 20° 33′ 00″ И / 44.033333° С; 20.55° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	403 m
	Горња Врбава Горња Врбава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Горња Врбава је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 128 становника. Удаљено је 9 км од Горњег Милановца и налази се поред пута за Крагујевац, на обронцима планине Рудник, на надморској висини између 410 и 550 м, и на површини од 896 ха.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Врбави.

Историја

Зграда основне школе

Ово село добило је име по врбама којих је било много изникло поред реке Груже. Пред најездом Турака првобитно становништво се иселило. У 18. веку населили су га нови досељеници са Сјеничке висоравни. Горња Врбава први пут се помиње у турском попису из 1476. године када је и даље било пусто.^[1]

У селу постоје остаци средњовековне цркве посвећене Светом Николи и многе археолошке ископине из бронзаног доба.^[1]

У селу Горња Врбава рођени су архимандрит Мелентије Павловић (активни учесник у Првом и Другом српском устанку и блиски сарадник кнеза Милоша Обреновића) и Тома Вучић Перишић (гружански војвода, велики бунтовник против кнеза Милоша Обреновића, и уставобранитељ у Србији).^[1]

До 19. века Горња и Доња Врбава биле су једно село.

Горња Врбава припадала је општини Бело Поље, школи у Враћевшници и парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Мали Спасовдан.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 42 ратника. Погинуло их је 30 а 12 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 371 становника, 1921. године 339, а 2002. године тај број је спао на 147.^[1]

У насељу Горња Врбава живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,0 година (43,9 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	401
1953.	395
1961.	340
1971.	248
1981.	223
1991.	199	195
2002.	145	147
2011.	164

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	145	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	2	5
75—79	3	3
70—74	7	10
65—69	7	8
60—64	4	6
55—59	1	3
50—54	4	5
45—49	10	6
40—44	3	9
35—39	4	3
30—34	3	0
25—29	3	1
20—24	7	8
15—19	10	1
10—14	2	2
5—9	1	1
0—4	2	1
Просек :	43,9	52,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	76	77	80	67	73	66	56

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	20	12	8	10	1	4	0	1	0	0	2,59

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	68	24	35	8	1
Женски	68	7	36	24	1
УКУПНО	136	31	71	32	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	42	15	0	0	16
Женски	36	19	0	0	13
Укупно	78	34	0	0	29

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	3	0	2
Женски	0	0	2	1	0
Укупно	0	4	5	1	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	2

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 163.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 163.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]