Горња Врбава

Горња Врбава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 164
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 00″ СГШ; 20° 33′ 00″ ИГД / 44.033333° СГШ; 20.55° ИГД / 44.033333; 20.55
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина403 м
Горња Врбава на мапи Србије
Горња Врбава
Горња Врбава
Горња Врбава на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Горња Врбава је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 164 становника. Удаљено је 9 км од Горњег Милановца и налази се поред пута за Крагујевац, на обронцима планине Рудник, на надморској висини између 410 и 550 м, и на површини од 896 ха.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Врбави.

ИсторијаУреди

Ово село добило је име по врбама којих је било много изникло поред реке Груже. Пред најездом Турака првобитно становништво се иселило. У 18. веку населили су га нови досељеници са Сјеничке висоравни. Горња Врбава први пут се помиње у турском попису из 1476. године када је и даље било пусто.[1]

У селу постоје остаци средњовековне цркве посвећене Светом Николи и многе археолошке ископине из бронзаног доба.[1]

У селу Горња Врбава рођени су архимандрит Мелентије Павловић (активни учесник у Првом и Другом српском устанку и блиски сарадник кнеза Милоша Обреновића) и Тома Вучић Перишић (гружански војвода, велики бунтовник против кнеза Милоша Обреновића, и уставобранитељ у Србији).[1]

До 19. века Горња и Доња Врбава биле су једно село.

Горња Врбава припадала је општини Бело Поље, школи у Враћевшници и парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 42 ратника. Погинуло их је 30 а 12 је преживело.[1]

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 371 становника, 1921. године 339, а 2002. године тај број је спао на 147.[1]

У насељу Горња Врбава живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,0 година (43,9 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 401
1953. 395
1961. 340
1971. 248
1981. 223
1991. 199 195
2002. 145 147
2011. 164
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
145 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 163. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди