Горња Пастуша
Горња Пастуша је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.
Горња Пастуша | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Град | Петриња |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. | 31 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 19′ 19″ С; 16° 20′ 26″ И / 45.322069° С; 16.340511° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Горња Пастуша Горња Пастуша на карти Хрватске | |
 Горња Пастуша Горња Пастуша на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
Име уреди
Данашња Горња Пастуша насељавана је паралелно са насељавањем Комоговине и Доње Пастуше у склопу насељавања становништва на просторе тадашње Војне крајине. Пастуша је добила назив по истоименом хрватском селу које се налазило између Јабуковца и Комоговине расељеног услед турског протериваља домицилног становништва у 16. и 17. веку. То село се спомиње још 1501. године у Попису жупа Загребачке бискупије за годину 1334. и 1501. годину.[1] Тек у каснијој фази насељања прави се разлика у називу Горња и Доња Пастуша чији ће се називи испреплетати и мешати услед различите административне организације у држави.
Историја уреди
Горња Пастуша се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Становништво уреди
Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 31 становника.[2]
| Националност[3] | 1991. |
| Срби | 144 (98,63%) |
| остали и непознато | 2 (1,36%) |
| Укупно | 146 |
Презимена уреди
Презимена према азбучном распореду:
- Барбара
- Беговић
- Велебит
- Вујаклија
- Гојсевић
- Дабић
- Дробњак
- Микулић
- Ољача
- Опалић
- Селаковић
- Слијепчевић
- Свилокос
- Тркуља
- Ћалић
Знамените личности уреди
- Коњички бригадни генерал Краљевине Југославије Љубомир Д. Велебит
- Владимир Велебит, дипломата и амбасадор Југославије у Риму и Лондону.[4]
- Петар Велебит народни херој и секретар спортског друштва Раднички из Београда, по коме је фабрика обуће у Београду деценијама носила име.
- Милан Велебит борац НоБ и носилац партизанске споменице 1941, послертни високи официр ЈНА
Референце уреди
- ^ Јосип Бутурац:(1944):Попис жупа Загребачке бискупије 1334 и 1501. године, pp. 49
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 1. 2014.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ НАЦИОНАЛ: Ваша је обитељ српског поријекла? — Да, ми смо српског поријекла, али смо се увијек женили католикињама. Очева мајка је из Дубровника из фамилије Драшковић. Драшковићи су били бродовласници и 1805, кад је Дубровник уништен у вријеме Наполеона, отишли су у Трст. Очева бака удала се за Словенца, исто аустроугарског официра, звао се Франц Шемен, из села Гатине код Гросупја. А мој прадед Душан оженио се Аустријанком Елизабет Марно. То су били млади официри, згодни, у лијепим униформама, елегантни, и цуре су лудовале за њима. Објављено у Националну бр. 646, 2008-04-01, под насловом: Ексклузивно Владимир Велебит, Хирург из Женеве у хуманој мисији http://www.nacional.hr/.../kirurg-iz-zeneve-u-humanoj-misiji[мртва веза]
