Горњи Бањани
Горњи Бањани су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 183 становника. Удаљено је 23 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 400 до 600 м и на површини од 758 ха.[1]
Горњи Бањани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  183 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 03″ С; 20° 15′ 31″ И / 44.100833° С; 20.258666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 548 m |
.svg)  Горњи Бањани Горњи Бањани на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32306 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
У селу се налази главни систем за водоснабдевање Горњег Милановца.
Географија уреди
Засеоци овог села леже високо по повијарцима и косама око реке Дичине и око потока Ђурашиновца, а нарочито по великом повијарцу Мајдан – Видића Брдо.
Насеље је веома раштркано, осим варошице у којој су куће распоређене дуж пута, ниже раскршћа путева за Ваљево и Кадину Луку. У варошици су основна школа (почела је са радом 1867. године)[1], пошта, општина, амбуланта, црква, куће и занатске радње. У селу има 69 домаћинстава. Овде се налази Црква Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима, саграђена 1862. године.[1]
Сеоска преслава је о другим Тројицама, главни вашар у селу је на празник Покров, а мањи су о Цветима, Теодорици и Ускрсу.
Галерија уреди
Историја уреди
Евлија Челебија, турски путописац, први је записао име села 1664. године. Село је, наводно, добило име по извору топле минералне воде зване бања, на који је, по предању, долазио и сам Свети Сава. Становништво се током најезде Турака иселило. Наново је насељено у 18. веку од стране људи који су дошли из Старог Влаха, ужичког краја и Лике.[1]
Горњи Бањани су некад били заселак села Лозња.
Варошица је настала негде после 1862. године. Те године је свештеник Атанасије Симић (1809 – 1890) саградио цркву, затим једну кућу и дућан. Године 1943. варошица је тешко страдала – Немци су је спалили.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 62 ратника. Погинуло их је 45 а 17 је преживело.[1]
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима (општина Горњи Милановац) и Крајпуташи у Горњим Бањанима.
Демографија уреди
У пописима село је 1910. године имало 336 становника, 1921. године 270, а 2002. године тај број је спао на 232.[1]
У насељу Горњи Бањани живи 194 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (46,0 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 4 | ||
| 75—79 | 9 | 13 | ||
| 70—74 | 7 | 11 | ||
| 65—69 | 8 | 10 | ||
| 60—64 | 11 | 5 | ||
| 55—59 | 2 | 7 | ||
| 50—54 | 7 | 9 | ||
| 45—49 | 8 | 6 | ||
| 40—44 | 6 | 8 | ||
| 35—39 | 9 | 4 | ||
| 30—34 | 4 | 7 | ||
| 25—29 | 4 | 5 | ||
| 20—24 | 5 | 11 | ||
| 15—19 | 7 | 8 | ||
| 10—14 | 4 | 5 | ||
| 5—9 | 5 | 5 | ||
| 0—4 | 3 | 2 | ||
| Просек : | 46,0 | 47,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 94 | 23 | 64 | 4 | 2 | 1 |
| Женски | 109 | 23 | 61 | 25 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 203 | 46 | 125 | 29 | 2 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 74 | 63 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 47 | 39 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 121 | 102 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 0 | 2 | 1 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 3 | 0 | 5 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 152.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
