Горњи Суви До

насеље у Косовској Митровици, Косовскомитровачки округ, Србија

Горњи Суви До (алб. Suhodoll i Epërm) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Горњи Суви До
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Становништво
 — 2011.224
Географске карактеристике
Координате42° 53′ 25″ С; 20° 50′ 59″ И / 42.890162° С; 20.849642° И / 42.890162; 20.849642
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Горњи Суви До на карти Србије
Горњи Суви До
Горњи Суви До
Горњи Суви До на карти Србије

Географија

уреди

Село је у плиткој долини потока са кућама северозападно од Доњег Сувог Дола на Ибру. Оно се дели на Горњу Малу и Доњу Малу.

Историја

уреди

Село је постало насељавањем беговских чипчија крајем прве половине 19. века и старије је од бившег черкеског насеља у Доњем Сувом Долу. Назив „Суходо“ забележен је 1760, а као „Сухи Дол“ 1771. године. Оба записана назива показују, да је село 18. века било српско, које се у почетку 19. века раселило, а на његово место су дошли чипчије мухамеданци. Одсељени хришћани имали су гробље на Кукавичком Брду код Косовске Митровице а сада је између Горњег и Доњег Сувог Дола. Мухамеданци имају гробље у Доњем Сувом Долу.[1]

Порекло становништва по родовима

уреди

Родови у Доњој Мали

  • Јакшићи, Петронијевићи (3 куће).
  • Миливојевићи (2 куће, Света Петка). Бјелопавлићи (зову их и Шућуријама), прадед из колашинског села Газивода. Имају одељаке у Газиводама и Доњем Јасеновику y Колашину на Ибру.
  • Сочани (3 куће). Пмухамедањени Хоти из околине Ђаковице, били неко време у селу Жабарима на десној страни Ибра, па дед прешао овамо.

Родови у Горњој Мали

  • Станковићи (7 кућа).
  • Јевтићи (6 кућа, Св. Стеван). Од два насељена брата из Црне Горе, по предању су од Пламенаца, одељаци су Тимотијевићима и Радовановићима у Доњој Кориљи.
  • Бабовићи (2 куће).
  • Васојевићи досељени из Козарева 1946. године.[1]

Демографија

уреди
Демографија[2]
Година Становника
1991. 244

Референце

уреди
  1. ^ а б Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад:Панпапир: Нови Пазар:Музеј "Рас". стр. 347.  COBISS.SR 176130060
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.