Доњи Суви До
Доњи Суви До (алб. Suhodoll i Poshtëm) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису из 2011. године место је имало 789 становника[1], укључујући и 787 Албанаца.[а] Након 1999. село је познато и као Доњи Тејибри (алб. Tejibri i Poshtëm) и као Доњи Бузибри (алб. Buzibri i Poshtëm).
Доњи Суви До | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Косовска Митровица |
| Становништво | |
| — 2011. | 789 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 53′ 12″ С; 20° 50′ 54″ И / 42.88667° С; 20.84833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 512 m |
.svg)  Доњи Суви До Доњи Суви До на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 40000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Доњи Суви До се налази се у северној Митровици, поред пута Митровица–Рибариће–Подгорица, западно од Митровице.[2] Припада катастарској општини Суви До (422 ha), а физиономично је повезано са Горњим Сувим Долом.[2]
Географија
уредиДоњи („Турски”) Суви До је поред главног пута који води из Митровице с леве стране Ибра за село Чабру и даље за колашинска села под Рогозном. Село је разбијеног типа, налази се на 520-540 метара надморске висине, на левој страни долине реке Ибар, југоисточно од подножја Рогозне (1479 м).[2] Село је збијеног типа насеља, као што су и села на Косову, с кривудавим улицама, ћорсокацима, итд. Вода се употребљава са Чешме, која је усред села, Чешме код „теке“ (гробнице) и са чесме Бошњакот. Њиве су поред Ибра, а испаше повише села по рудинама на местима која се називају: Равна, Лужњача или Брегу Лужњача, Шпат и Мадх, Арат е Гата, Арат е Каљас, Арат е Јазер, Арат е Смоницес; шума храстова била је „у Рамиће”, посечена и искрчена за њиве.
Историја
уредиМуслиманско гробље је поред пута ниже села. Черкеско гробље било је ниже градине на Малом Звечану. Село има џамију и две текије. Насеље је мухаџирско, досељених Албанаца из Топлице 1878. Они су из околине Куршумлије. Тада се доселило и неколико босанских поисламљених родова, који су се касније одселили у Митровицу. Пре њихова доласка на данашњем месту било је насеље Черкеза, који су се 1878. године одселили за Турску (било их је око 10 кућа).
Порекло становништва по родовима
уредиРодови у селу:[3]
- Гашани (алб. Gashi), 20 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Гаши.
- Краснићи (алб. Krasniqi), 8 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Краснићи.
- Хоти (алб. Hoti), 5 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Хоти.
- Бериши (алб. Berisha), 3 куће. Пореклом су из фиса (племена) Бериша.
Демографија
уреди| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 357 | 342 | 402 | 540 | 739 | 881 | 789 |
 |
Становништво
уредиПрема попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима.
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ а б в Stamenković 2002, стр. 249.
- ^ Petrović 2010, стр. 144.
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
Литература
уреди- Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка : антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Пазар, Нови Сад: Музеј "Рас", 2010. (Нови Сад : Панпапир). 978-86-80813-16-5. COBISS.SR 176130060 COBISS.RS 176130060
- Stamenković, Srboljub Đ. (2002). Geografska enciklopedija: naselja Srbije. Geografski fakultet.
Види још
уреди
