Гробље Орловача

За другу употребу, погледајте страницу Орловача.

Орловача је једно од београдских гробља, а налази се у београдској општини Чукарица. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је са радом почело 1991. године.

Гробље и петља из ваздуха.

ЛокацијаУреди

Гробље се налази у источном делу поља Орловача, на јужном ободу Београда, поред Ибарске магистрале, на граници општина Чукарица и Раковица. На југу се граничи са потоком Крушик, на северу са Крушичким потоком, док је долина Кијевског потока са источне стране гробља. Налази се између насеља Железник на северозападу и Петловог брда на североистоку.[1]

Поље се протеже до Железника и на југу је омеђено потоком Рњаковац. Ограничено је пољима Мастирин на северу, Логориштем на југозападу, Дрењаку на југу и Прекопландишту на југоистоку. Северно од гробља налазе се железнички пут и раскрсница Ибарске магистрале, кружни и полукружни пут који повезује јужни руб Београда. Паралелно са кружним путем гради се јужни део нове београдске обилазнице.[1]

ИсторијатУреди

У међуратном периоду за време Краљевине Југославије, земљиште је раздвојено и додељено од стране краљевске династије Карађорђевић носиоцима Краљевског ордена Белог орла. Подручје је било познато као Орловат, а после 1945. годоне комунистичке власти су национализовале земљу и назвали ово подручје Орловача.[2]

Детаљни урбанистички план за изградњу гробља завршен је 1985. године. Тим архитеката водила је Мирјана Лукић, а дизајн је урадио Институ за урбанизам, који је укључио идеје за све делова гробља, осим за будућу цркву. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је почело са радом 1991. године. Последњи архитектонски радови изведени су 2008. године, када је изнад главне зграде изграђена купола. Главна зграда дизајнирана је у облику цвета. Купола пречника 10 m направљенна је од стакла.[2]

Оригиналне капеле биле су смештене на привременом прилагођеном објекту, који није био погодан за то. Године 1998. Српска православна црква затражила је дозволу за изградњу цркве на гробљу, а Патријарх Павле освештао је простор на коме се она градила, 2. јуна 1998. године. Изградња цркве Светог Великомученика Прокопија почела је у јануару 1999. године, а завршена је и посвећена 2001. године. Цркву је дизајнирала архитекта Љубица Бошњак, фреске је радио Мића Белоћевић, а иконостас је насликала група уметника из Херцеговине.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Slobodan Radovanović (2007). Belgrade and surrounding places. Smederevska Palanka: Magic Map. ISBN 978-86-7802-004-9. 
  2. ^ а б в Branka Vasiljević (3. 12. 2018). „Серијал "Политике": Гробље Орловача - Мермерни цвет за једно од највећих почивалишта”. Politika. 

Спољашње везеУреди