Петлово брдо

Петлово брдо је београдско насеље које припада градској општини Раковица.

Петлово брдо
Petlovo brdo, suburb of Belgrade.jpg
Петлово брдо из ваздуха
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаРаковица
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 12″ СГШ; 20° 25′ 23″ ИГД / 44.72° СГШ; 20.423° ИГД / 44.72; 20.423
Петлово брдо на мапи Града Београда
Петлово брдо
Петлово брдо
Петлово брдо на мапи Града Београда

ГеографијаУреди

Налази се у централном делу општине на источним падинама 205 метара високог, истоименог брда. Насеље се развило на укрштању два велика приградска пута, Ибарске магистрале и Кружног пута Кијево. Линије која повезују Славију и Петлово брдо су 42 и 59 и линија која повезује Зелени Венац и Петлово брдо је 56. Граничи се са насељима Лабудово брдо на северу, Кијевом на истоку док се делови западно и јужно од насеља још неурбанизована. Даље у правцу запада се налази насеље Железник док се на југу налази београдско гробље Орловача. Насеље Железник и поменуто гробље припадају општини Чукарица. Петлово брдо припада месној заједници „Кијево“ која се и налази у насељу. Најпознатија грађевина су такозвани Плави солитери.

ОбразовањеУреди

На Петловом брду се налази основна школа Владимир Роловић.

ПриродаУреди

На Петловом брду се налази шума која се простире од запада до југоистока Петловог брда. Зачуђујуће, у овој шуми се могу наћи занимљиви примерци фауне какви су кртице, лисице, творови, зечеви заједно са жабама, слепићима и корњачама и поред тога што шума и није много велика. Шума је прави рај за гљиве-многе врсте гљива ретке у Београду па чак и у Шумадији се могу срести овде, као што је рани хрчак. Типичне врсте су: зелена пупавка, мухара, разни вргањи, смрчкови, харингача, разне јетрењаче, дивљи шампињон, лисичарка. Од биљака у шуми највише има трава и лековитог биља. Дрвеће највише чине црни и бели бор, кедер, смрча, храст, липа итд. И поред тога што је шума пошумљена белим бором, кедером и смрчом још у прошлом веку, ово је једино место у Београду где можете наћи природно насталу популацију црног бора, и четинара уопште.

Спољашње везеУреди