Отворите главни мени

Владимир Роловић (Брчели, код Бара, 21. мај 1916Стокхолм, 15. април 1971), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, амбасадор и народни херој Југославије.

ВЛАДИМИР РОЛОВИЋ
Rolovic Vlado.JPG
Владимир Роловић
Датум рођења(1916-05-21)21. мај 1916.
Место рођењаБрчели, код Бара
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти15. април 1971.(1971-04-15) (54 год.)
Место смртиСтокхолм
 Шведска
СупругаБрана Роловић
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
Чингенерал-мајор у резерви
Народни херој од9. априла 1971.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден Поларне звезде (Шведска)

БиографијаУреди

Рођен је 21. маја 1916. године у селу Брчели, код Бара. Потиче из сиромашне сељачке породице, детињство је провео у родном селу, где је завршио основну школу. После је, у тешким условима, наставио школовање у барској, пећкој и цетињској гимназији. После завршетка гимназије, уписао се на Правни факултет Београдског универзитета.

Још као ђак цетињске гимназије, определио се за раднички покрет, и врло активно учествовао у свим акцијама омладине, у гимназији, занатском и спортском друштву „Ловћен“. Године 1935, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а почетком 1936. и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). До априла 1941. године обављао је разне одговорне партијске дужности. Најпре је радио у техници Месног комитета КПЈ за Београд и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а потом је упућен на политички рад у Црну Гору, где је извесно време руководио среским комитетом СКОЈ-а, а затим је постао секретар Среског комитета КПЈ за Бар. Године 1940, изабран је у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору. Због револуционарног рада, хапшен је 1935. на Цетињу и 1938. године у Београду.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, вратио се у родни крај, где се одмах активно укључио у припреме за устанак. Учесник је Тринаестојулског устанка, као један од вођа устаничке групе Црногорског примирја, која је већ у првим данима уништила све карабинијерске станице од Бара до Будве.

Децембра 1941. године, као борац Ловћенског батаљона, учествовао је у нападу на Пљевља. Када је формирана Прва пролетерска ударна бригада, постављен је на дужност политичког комесара Прве чете Првог (црногорског) батаљона. Учествовао је у многим борбама на Округлици, Жепи, Игману, Улогу, у Жупи, код Калиновика, на Сињајевини. Посебно се истакао у нападима на Коњиц и Ливно, 1942. године, као и у борбама током Четврте непријатељске офанзиве.

Био је руководилац Политодела Петнаесте мајевичке бригаде и Седамнаесте источнобосанске дивизије. На дужност политичког комесара 38. источнобосанске дивизије именован је 1944. године.

После завршетка Другог светског рата, 1945. године, упућен је на рад у Одељење за заштиту народа Југославије (ОЗНА), где је обављао дужности начелника Одељења и дао велики допринос у уништењу заосталих усташких и четничких група. Био је члан Владе Народне Републике Црне Горе, помоћник савезног министра за иностране послове, члан Градског комитета Савеза комуниста Београда, амбасадор СФРЈ у Норвешкој, Јапану и Шведској. У више сазива је биран за народног посланика Скупштине Црне Горе и био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе. Имао је чин резервног генерал-мајора.

У Стокхолму је, на дужности амбасадора, 7. априла 1971. године, смртно рањен од групе терориста предовођених Миром Барешићем, а осам дана касније 15. априла умро је од последица рањавања. Атентатори Миро Барешић и Анђелко Брајковић су ухваћени и осуђени у Шведској. Његови посмртни остаци су пренети у Београд и 17. априла сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, одликовао га је Орденом народног хероја, два дана после рањавања, 9. априла 1971. године. Краљевина Шведска одликовала га је Орденом Поларне звезде.

ЛитератураУреди