Односи Србије и Шведске
Односи Србије и Шведске су инострани односи Републике Србије и Краљевине Шведске.
![]() | |
![]() Србија |
![]() Шведска |
---|
Историја односаУреди
Улоф Палме премијер Шведске је посетио Београд 1975.
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је посетио Шведску 1976.
Билатерални односиУреди
Србија и Шведска су успоставили званичне дипломатске односе 1917. године.[1]
Председник Владе РС Александар Вучић је боравио у званичној посети К. Шведској 2. фебруара 2015.[2]
Шведска је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.[3]
15. августа 2016. премијер шведске Стефан Левен допутовао је у званичну посету Београду, што је прва посета једног шведског премијера Србији после више од четири деценије.[4]
Дипломатски представнициУреди
У БеоградуУреди
- Јан Лундин, амбасадор, 2016. -
- Кристер Асп, амбасадор, 2010. - 2016.
- Кристер Брингеус, амбасадор, 2007—2010.
- Ларс-Јеран Енгфелт, амбасадор, 2002—2006.
- Микаел Салин, амбасадор, 2000—2002.
- Матс Стафансон, амбасадор, 1996—2000.
- Јан аф Силен, амбасадор, 1987—1992.
- Ленарт Мирстен, амбасадор, 1982—1987.
- Бертил Арвидсон, амбасадор, 1978—1982.
- Аксел Левенхавт, амбасадор, 1975—1978.
- Ленарт Финмарк, амбасадор, 1969—1975.
- Агда Ресел, амбасадор, 1964—1969.
- Свен Баклунд, амбасадор, 1961—1963.
- Стиг Унјер, амбасадор, 1956—1961.
- Оле Једал, амбасадор, 1953—1956.
- Биргер Јохансон, 1948—1953.
- Малмар Кнут Карло Фолк, посланик, од 1939.
У СтокхолмуУреди
Амбасада Републике Србије у Стокхолму (Шведска) радно покрива Летонију.[5]
- Драган Момчиловић, амбасадор, 2017—
- Душан Црногорчевић, амбасадор, 2011—2015.
- / Нинослав Стојадиновић, амбасадор,2005—2010.
- Дејан Васиљевић, амбасадор, 2003—2005.
- Александар Прља, амбасадор, 1992—2001.
- Златан Кикић, амбасадор, 1988—
- Марјан Осолник, амбасадор, 1983—1988.
- Љубо Дрндић, амбасадор, 1979—1983.
- Феликс Горски, амбасадор, 1975—1979.
- Ристо Џунов, амбасадор, 1971—1975.
- Владимир Роловић, амбасадор, 1970—1971. (у Стокхолму је, на дужности амбасадора, смртно рањен од групе усташких терориста)
- Цадик Данон, отправника послова, 1968—1970.
- Лазар Латиновић, амбасадор, 1967—1970.
- Анте Етеровић, амбасадор, 1965—1966.
- Душан Поповић, амбасадор, 1962—1965.
- Јово Капичић, амбасадор 1961—1962.
- Милијан Неоричић, амбасадор, 1958—
- Макс Баће, посланик а затим и амбасадор, 1955—1958.
- Дарко Чернеј, посланик, 1951—1955.
- Душан Братић, посланик, 1948—1951.
- / Рајко Ђермановић, посланик, 1945—1948.
- Александар Авакумовић, посланик, 1942—1944.
- Милорад Стражњицки, посланик, 1937—1941.
- / Бошко Чолак-Антић, посланик, 1918—1921.
- Милан Ракић, отправник послова, 1917—1918.
ЗанимљивостиУреди
Српкси књижевник Иво Андрић је добио шведску Нобелову награду за књижевност 1961.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Билатерални односи са Шведском
- ^ Србија може да рачуна на подршку Шведске, РТС, 2. фебруар 2015.
- ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu
- ^ Шведски премијер у шетњи Калемегданом, РТС, 15. август 2016.
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи
Спољашње везеУреди
- Амбасада Републике Србије Стокхолм - Краљевина Шведска
- Амбасада Краљевине Шведске Београд - Република Србија
- Кристер Асп - интервју („Политика“, 4. јун 2016)
- У Шведској се једу малине из Србије („Политика”, 5. децембар 2017)
Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |