Милијан Неоричић

Милијан Неоричић (Горобиље, код Пожеге, 20. фебруар 1922 — Београд, 24. октобар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе, економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

милијан неоричић
Милијан Неоричић
Датум рођења	(1922-02-20)20. фебруар 1922.
Место рођења	Горобиље, код Пожеге Краљевина СХС
Датум смрти	24. октобар 2014.(2014-10-24) (92 год.)
Место смрти	Београд Србија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941—1945.
Чин	пуковник у резерви
Председник Скупштине града Београда
Период	1961—1964.
Претходник	Милош Минић
Наследник	Бранко Пешић
Одликовања

Биографија

Рођен је 20. фебруара 1922. године у Горобиљу, код Пожеге. Гимназију је завршио у Ужицу и студирао на Економском факултету у Београду. Пре рата, био је припадник револуционарног омладинског покрета.

Народноослободилачком покрету (НОП) се прикључио 1941. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је борац Ужичког партизанског одреда, Друге пролетерске бригаде, затим члан Политичког одељења Четврте крајишке бригаде. Од октобра 1943, био је члан Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а од маја 1944. члан Секретаријата Централног одбора Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ).

После рата, био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију и председник Централног већа Народне омладине Југославије. Одмах затим је завршио и Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“. Био је делегат на заседању Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, када је био изабран за посланика АСНОС-а. Неоричић је као своју викендицу 1951. узурпирао клупску зграду руског јахт клуба „Император Петар Велики”, првог једриличарског клуба у Србији, основаног 1928. Лепа дрвена зграда, са грађевинском дозволом, била је 50так метара низводно од ушћа Топчидерске реке.

Био је председник Градског одбора ССРН Србије и председник Скупштине града Београда (градоначелник Београда; 1961—1964), председник Југословенског олимпијског комитета (ЈОК; 1960—1964), члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Савезног извршног већа (СИВ), Савезни секретар за саобраћај и везе, председник Одбора за друштвено-економске односе Већа и остало.

Биран је за члана Централног комитета СКЈ и Централног комитета СК Србије и за посланика Савезне скупштине СФРЈ у више сазива.

Имао је чин пуковника ЈНА у резерви.

Преминуо је 24. октобра 2014. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрном звездом и Орден за храброст.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
• Политика, 1. новембар 2014.