Милијан Неоричић
Милијан Неоричић (Горобиље, код Пожеге, 20. фебруар 1922 — Београд, 24. октобар 2014), економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.
милијан неоричић | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() Милијан Неоричић | ||||||
Датум рођења | 20. фебруар 1922. | |||||
Место рођења | Горобиље, код Пожеге![]() | |||||
Датум смрти | 24. октобар 2014.92 год.) ( | |||||
Место смрти | Београд![]() | |||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
Чин | пуковник у резерви | |||||
градоначелник Београда | ||||||
Период | 1961 – 1964. | |||||
Претходник | Милош Минић | |||||
Наследник | Бранко Пешић | |||||
Одликовања |
|
БиографијаУреди
Рођен је 20. фебруара 1922. године у Горобиљу код Пожеге. Гимназију је завршио у Ужицу и студирао на Економском факултету у Београду.[1] Пре рата, био је припадник револуционарног омладинског покрета.
Народноослободилачком покрету се прикључио 1941. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Био је борац Ужичког партизанског одреда, Друге пролетерске бригаде, затим члан Политичког одељења Четврте крајишке бригаде. Од октобра 1943, био је члан Централног комитета СКОЈ-а, а од маја 1944. члан Секретаријата Централног одбора УСАОЈ-а.
После рата, био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију и председник Централног већа Народне омладине Југославије. Одмах затим је завршио и Вишу политичку школу. Био је делегат на заседању Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, када је био изабран за посланика АСНОС-а. Неоричић је као своју викендицу 1951. узурпирао клупску зграду руског јахт клуба “Император Петар Велики”, првог једриличарског клуба у Србији, основаног 1928. Лепа дрвена зграда, са грађевинском дозволом, била је 50так метара низводно од ушћа Топчидерске реке.
Био је председник Градског одбора ССРН Србије Београд и председник Скупштине града Београда (градоначелник Београда; 1961–1964), председник Југословенског олимпијског комитета (1960–1964), члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Савезног извршног већа, савезни секретар за саобраћај и везе, председник Одбора за друштвеноекономске односе Већа и остало.
Биран је за члана Централног комитета СКЈ и Централног комитета СК Србије и за посланика Савезне скупштине СФРЈ у више сазива.
Имао је чин пуковника ЈНА у резерви.
Преминуо је 24. октобра 2014. године у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народ са златном и сребрном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена за храброст и више других југословенских одликовања.
ИзвориУреди
- ^ Blic Online | Komunisti i socijalisti dali ukupno 12 gradonačelnika, Приступљено 5. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
- Политика, 1. новембар 2014.
Претходник: Ђурица Јојкић |
градоначелник Београда 1961. - 1964. |
Наследник: Бранко Пешић |