Груде

Груде
Груде;
	Груде
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Западнохерцеговачки кантон
Општина	Груде
Становништво
— 2013.	3.598
Географске карактеристике
Координате	43°22′19″ СГШ; 17°24′52″ ИГД / 43.371944° СГШ; 17.414444° ИГДКоординате: 43°22′19″ СГШ; 17°24′52″ ИГД / 43.371944° СГШ; 17.414444° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Груде Груде на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	3.598
Позивни број	039

Груде је градско насеље и сједиште општине Груде смештене на самој граници Босне и Херцеговине и Хрватске, на крајевима плоднога Имотско-бекијског поља, те обухвата простор означен Биоковом на југу, планинским масивима Врана и Чврснице на сјеверу (општина Посушје). Са својих 16.000 становника и површином од 218 km² општина по новој политичкој организацији припада Западнохерцеговачком кантону у склопу Федерације Босне и Херцеговине.

ГеографијаУреди

Близина Јадранског мора даје овом крају благу климу медитеранских обечежја, која због релативне близине планинских масива повремено добија и обележја континенталне климе. На територији општине постоје бројне јаме и пећине карактеристичне за овај камени, крашки предео.

ИсторијаУреди

Црква свете Катарине

Докази о животу на овим просторима потичу још из праисторијских времена. Наиме, на локалитету Равлића пећине, која се налази у Дриновцима, пронађени су трагови живота који потичу из раздобља каснијег неолита. Наравно да је живот на овим просторима текао континуирано, смењивали су се народи, културе, цивилизације. Пролазиле су војске, од римске до Наполеонове.

У каснијим временима на овом тлу била је врло жива присутност Римљана, чија је трговачки пут који је повезивао два велика античка трговачка средишта, Салону и Нарону, пролазио кроз ове крајеве. Недавна археолошка искапавања на локалитету у Горици потврђују да је на овом тлу у античко вријеме постојала значајна античка насеобина.

Крај средњег вијека обележен је османлијском експанзијом и освајањима. Трагови дуготрајне владавине Османлија и данас су присутни у говору овога краја и неким обичајима који су се задржали све до данас. Након тога, долази Аустроугарска.

Два светска рата однела су пуно младих живота и донела глад. Проглашењем независности Републике Босне и Херцеговине, Груде ускоро постају центар Хрватске републике Херцег-Босна, чије се политичко руководство данас налази у Хагу очекујући суђење.

СтановништвоУреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Груде је имала 16.358 становника, распоређених у 13 насељених места.

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.
Хрвати	16.210 (99,09%)	17.608 (99,10%)	19.111 (99,52%)
Срби	9 (0,05%)	35 (0,19%)	32 (0,16%)
Муслимани ^[a]	4 (0,02%)	4 (0,02%)	0 (0,00%)
Југословени	5 (0,03%)	40 (0,22%)	5 (0,02%)
остали и непознато	130 (0,79%)	80 (0,45%)	55 (0,28%)
Укупно	16.358	17.767	19.203

Насељена мјестаУреди

Блажевићи, Борајна, Доњи Мамићи, Драгичина, Дриновачко Брдо, Дриновци, Горица, Груде, Јабука, Путешевица, Ружићи, Совићи и Тихаљина.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Груде у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.

НапоменеУреди

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

РеференцеУреди

^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

[2] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[a]